Novi pogled na Ukrajinu ili velika sila pragmatizma

Šest godina – takav rok je odredio predsednik Ukrajine za pripremu zemlje za stupanje u EU. Prema mišljenju Petra Porošenka, za to vreme Kijevu će poći za rukom da dostigne standarde koji odgovaraju zahtevima EU i NATO-a. Eksperti nazivaju ove izjave običnim pi-arom. A evropski političari priznaju da akva Ukrajina jedinstvenoj Evropi i alijansi nije potrebna. Ali samom Porošenku iz nekog razloga to ne govore.

Dvadeset pet milijardi dolara godišnje. Toliko će koštati EU izdržavanje novog člana kao što je Ukrajina, izračunao je premijer Mađarske Viktor Orban. I Evropa se iznenada zamislila: da li joj je potreban takav član?

Do nedavno Brisel je učtivo podsticao sve evrointegracione izjave Kijeva. Ali pošto je izrečena cifra, odsustvo reakcije moglo je da bude nepravilno protumačeno. I reakcija je usledila. Teška artiljerija u liku Franka-Valtera Štajnmajera, činilo bi se, trebalo je da ohladi žar Ukrajinaca. Nemački šef diplomatije je jasno stavio do znanja: ni u EU, ni u NATO-u Ukrajinu ne čekaju u doglednoj budućnosti. Ali Porošenko je gluv za evropske signale: on potrebne informacije dobija, očigledno, iz kosmosa. Ili pre iz Vašingtona.

Između ostalog, 25 milijardi – to je cifra ako se ne računaju gubici koje snosi EU zbog antiruskih sankcija vezanih za Ukrajinu i uzvratnih mera Moskve. EU neće poželeti da troši takve pare – tim pre što ona još nije prevarila svoje proširenje, smatra rukovodilac odeljenja za međunarodnu politiku mađarskog lista Mađar Nemzet Gabor Štir.

Pridruživanje Ukrajine EU nije realno. Može se o tome sanjati, ali Evropa za to nije spremna. EU do sada „vari“ one zemlje koje su pre deset godina stupile u EU. Čak u srednjoročnoj budućnosti nema perspektive za integraciju Ukrajine u EU. Kao drugo, većina zemalja neće glasati za sada čak ni za to da Ukrajina u perspektivi može da postane član EU.

Navedene sume pretpostavljaju najoptimističniji scenario za EU. U stvari, ako se uzima u obzir aktualno stanje ukrajinske ekonomije, cifre se uvećavaju za red veličine, ističe direktor Evropskog centra za geopolitičku analizu Mateuš Piskorski.

Postoje proračuni koji govore o tome da je neophodno sada za spas ukrajinske ekonomije uložiti sume od oko 60 i pak 80 milijardi evra. Zato nije realno čak voditi pregovore o stupanju Ukrajine u EU. Vrlo jasno je to rekao u poslednjem intervjuu ministar inostranih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, koji, kako mi shvatamo, predstavnik je one zemlje koja donosi političke i finansijske odluke u EU. Zato svaki razgovor ukrajinskih političara o mogućem stupanju Ukrajine u EU jeste samo pi-ar i nema ništa zajedničko sa stvarnošću.

Rezimirajući rezultate, još jednom se čudimo velikoj lekovitoj snazi pragmatizma. Efekat od povratka Brisela iz sfere ideologije ka gruboj realnosti, kako se očekivalo, otreznio je Evropu. Tamo su čak revidirali svoje poglede na unutašnje uređenje Ukrajine. Šef Evropskog saveta Herman Van Rompej smatra da joj je potrebna decentralizacija ili federalizacija. Samo tako globalno rešenje po rečima rompeja označije kraj vojnim dejstvima u Donbasu. A sa Rusijom, smatra šef evropskih činovnika, vreme je da se uspostave „koreknti“ odnosi.

Igor Silecki,

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut