Šta je dovezla prva ruska diplomatska misija

Spoljna politika Rusije u vreme pre Petra Velikog bila je ograničena uglavnom odnosima sa Turskom, Švedskom i Poljskom. Sve je promenilo Veliko poslanstvo, koje je organizovao tada još car. To je bila prva diplomatska misija u Zapadnu Evropu. U njene zadatke ulazilo je ne samo proširenje međunarodnih odnosa, već i upoznavanje sa poretkom i dostignućima evropskih zemalja.

Kao što se zna, ono što je za Rusa dobro, za Nemca je smrt i suprotno. Ali Petar Veliki nije smatrao tako. Zato, probivši prozor u Evropu, pored novih vojnih tehnologija, dostignuća u razvoju industrije i tržišnih odnosa bilo je prihvaćeno i mnogo suvišnog, tuđeg ruskom čoveku, smatra glavni naučni saradnik Instituta ruske istorije RAN Vladimir Lavrov.

- On je mnogo na Zapadu preuzimao čak bez razmišljanja. Kod nas u filmovima vole da prikazuju kako je Petar lično brijao brade. Veselo, zar ne? Ali u stvari tu nema ničeg zabavnog. Praktično čitavo stanovništvo bili su vernici, i vernici muškarci, kao i Hristos, nosili su brade. Za muškarca tog doba ostati bez brade bilo je isto što i skinuti se go. Ali Petar je to pozajmio u Zapadnoj Evropi. Šta je to dalo za kulturu, za ekonomiju? Čitav niz takvih preobražaja i pozajmljivanja, i naziva, puno nemačkih naziva. Rusija nije Evropa i nije Azija, ni Istok, ni Zapad. Rusija je Rusija.

Ipak reforme su bile neophodne. Takođe kao i izlazak na Baltičko more. I izgradnja flote. Za razvoj istih tih trgovačkih odnosa, pa i za zaštitu svojih granica. Zato je Petar postavio zemlju naglavačke, ali postigao je ipak intenzivni razvoj, a pored toga rešio je geostrateški problem, sa kojim nisu izlazili na kraj njegovi prethodnici: Rusija je postala pomorska sila i važan deo svetskog tržišta. Bez obzira na to što političko iskustvo Evrope nije zainteresovalo Petra, govori docent katedre za regionalnu istoriju Istorijsko-arhivskog instituta RGGU Sergej Šokarev.

- Evropsko političko iskustvo bilo je potpuno netraženo. Lokalnu evropsku samoupravu Petar je takođe ovaplotio u krajnje svojevrsnim formama. Mada se gradska većnica granica delimično po timu zapadnoevropskih, parlamentarne institucije nisu mogle da zažive do početka dvadesetog veka. Ali uzimajući u obzir to što je od doba Petra Rusija postala jedna od vodećih država Evrope, i igrala jednu od ključnih uloga u evropskoj politici, govoriti o neravnopravnosti između Rusije i Evrope prilično je teško.

Međunarodni položaj velike sile promenio se u mnogome zahvaljujući Petrovom evropskom iskustvu. Ali važno je takođe to što je promenjeno viđenje Rusije u svetu. Ogromnu i nerazumljivu zemlju ranije nisu smatrali evropskom. Posle Petrovih reformi, Rusija je počela da učestvuje u međunarodnim sporazumima i savezima. A diplomatija je bila proglašena najvažnijim instrumentom regulisanja međunarodnih odnosa.

Olga Solomatina,