Žene ruskih pisaca – njihova zaoštrena pera

Izreka da iza svakog velikog muškarca stoji njegova velika žena  u poptunosti se može primeniti kad su u pitanju ruski pisci. Čak i kad se uzmu u obzir i  sve složenosti  „umetnika i njihovih muza“.

Povodom  Osmog  marta,  Međunarodnog  dana žena,   objavljujemo prilog  o „podvizima“  10 žena  ruskih pisaca koje su se borile  za uspeh svojih muževa. 

 

1. Sofija Bers,   (1844-1919),  žena Lava Tolstoja  od 1862.  do njegove smrti 1910.

Uzorna,  moglo bi se reći idealna žena  velikpg ruskog pisca,  stalno je rađala decu i prepisvala rukopise svome mužu. Teško je reći šta joj je bilo teže: da  rodi  trinaestoro dece (detinjstvo  je preživelo  desetoro)  ili po nekoliko puta  potpuno  prepisivati sva  Tolstojeva dela  u vreme dok ih je suprug pisao.   Kad su ostarili učinila  je suprugu život nesnosnim,  kao,   uosatlom i on njoj. 

Oba njihova života su bila dobra  i u pravom i prenesenom značenju reči.

 

2.  Ana Snitkina,  (1846-1918),  žena Dostojevskog od 1867.  do njegove    smrti 1881.

Kao i Sofija  Andrejevna  udala se sasvim mlada iz velike ljubavi,  takođe je bila u svemu žena za primer. Ona je 20 i više godina  bila mlađa od svog muža,  a  udala se tek pošto je  Dostojevski  ocenio povoljno njene sposobnosti kao stenografkinje.  Muški i hrabro je preizuezela na sebe ogroman teret   svakodnevnog života  i izdavanje dela svoga muža.  Postavši u 35.  godini  udovica,    više se  nije  udavala i sa strašću se  predala filateliji.

3.    Olga  Kniper, (1868-1959),  žena Antona Pavloviča Čehova  od 1901. do njegove smrti 1904.

Početak „odnosa“  Čehova sa vodećom glumicom MHT (Moskovskog  Hudoženstveng Tetra),  prvom Irinom  iz drame „Tri sestre“  i Arkadinom u „Galebu“  fiksirano je tačno 20.  maja 1900.  g.  Toga dana on joj piše  sa Jalte u Moskvu:

„Pozdravljam vas,  mila i zansona  glumic!  Kako živite? Kako se osećate?“  U potpisu: „Vaš Čehov“.

A 9.  avgusta iste te godine posle  toga  kad je glumica  mesec dana provela s psicem: „Mila Olja,  radosti moja,  zdravo!“  U potpisu: „Tvoj  Antonio”.

Venčali su se 27. maja (7.  juna) 1901.  i živeli su uglavnom razdvojeni.  Čehov je znao da će uskoro umreti,   a oženio se  kao da je želeo da ostavri princip da će njegova draga  Olja biti „dostojanstvena udovica“.

I zaista,  Olga Leonardovna praktično još pod venačenim vencem  odvezla svog novopečenopg muža u antituberkulozni sanatorijum  sanatorijum u Baškiriju da pije  kunis.

I posle  Čehovljeve smrti  duže od pola  veka dostojanstveno  se nazivala njegovom udovicom.

4.    Ljubov Mendeljeva (1881-1939),  žena Aleksandra  Bloka od 1903.  Do njegove smrti 1921.

Jedna od najuglednijih (premda ne iz aristokratskog roda) udavača Rusije  zamenila je odlazeće lepotce  jednog od najmlađih i najlepših ruskih pesnka. Ova 21.  godišnja  gospođica  uzela je na sebe ulogu  ne sasvim obične žene,   nego „bestelesne prekrasne dame“ i žene „obačne od sunca“. Iskreno voleći jedno drugo,  ovaj inteligentni par  je međusbno mučio  jedno drugog skoro  20 godina,  svađajući se,   ali se nisu razvodili.

5.    Ana  Gorenko - Ahmatova (1889 -1968),   žena  Gumiljova  punih 8 godina,   od 1918.  do 1919.

Ona je  bila na opšte čuđenje „normalna“  žena o čemu svedoče pisma koja joj je Gumiljov slao s fronta  iz Prvog svetskog rata u kome je učestvovao kao više puta odlikovan za hrbrost  oficir  ruske vojske.  U njima  su preovlđivale  reči nežnosti kao Kolja,  Anja, maleni Ljova,   leto kod babuške u selu.

Međutim stihovi koje su Gumiljov  i njegova supruga  Ana Gorenko Ahmatova međusobno razmenjivali,  teško bi se  mogli nazvati  ljubanim ili porodičnim.  „Iz  legla zmija,  kao iz ada,  iz Kijeva grada,  ož ne ngoenih se ne ženom,   nego vešticom“. Ni supruga mu,  pesnikinja,  ne osta dužna: „Muž je prosipao  i šare i havle,  što su na duplo oapsani kaiš mu pale“. 

I tako su proživeli osamg godina zajedničkog žvota što je za pesnički brak suviše dugo.

6.Isodora  Dankan, (1877-1927),  žena Sergeja  Jesenjina od 1922-1924.

Najneobičniji i najznamenitiji brak u ruskoj književnosti HH veka. Upoznali su se u jesen 1922. Već tada  slavan,  26.  godišnji   pesnik  Sergej Jesenjin,  nije znao ni „a de bekne na engleskom“,  a svetski poznata bosonoga balerina  je nogom mogla da izrazi bilo koju emociju, ali za praktičan život to nije bilo dovoljno. Jesenjin nije bio nasjrećniji novom reputacijom „mladog muža slavne balerine“ koju su mu „peibavljali“  malograđanski spletkaroši i novinari.  Isidora je  bila iskreno ushićena Jesenjinom,  znala mu je cenu. Ali brak je ispao kratak. Život supružnika posle razvoda-takođe.

7.Jelena  Nirenberg-Šilovska  (1893-1970),  žena Mihaila Bulgakova od  1932.  do njegove smrti 1940.

Jelena Sergejvena   je Margarita iz slavnog romana  njenog muža Mihaila  Bulgakova kojim je stekao  i učvrstio  svoju neprolaznu književnu slavu.

Ona čuvena rečenica iz „Majstora i Margarite“  koja galsi: „Nikad nije szanala za užase komunalne kuhinje“ odnosila se upravo baš na nju,  Jelenu Sergejevnu. 

„Ljubav je iskočila  ispred nas  govrio je ubica na skveru,  i oboje nas  odmah porazila“,  i to se takođe odnosi na nju.

Jelena je otišla od generala k poznatom piscu i nije ga bacila u bedu i propast.

Prepisvala je njegove rukopise, vodila mu dnevnike, sklapala  umesto njega  ugovore s pozorištima.  I preko 20 gdina se borila za objavljivanje slavnog romana.

8.Lidija Fedosejeva (1938),  žena Vasilija Šuškina od 1964.  do njegove smrti  1974.

Njihov brak,  koji nije bio prvi nijednom supružniku, počeo je sa  dosta peripetija (Šukšin je do  1967. živeo u dvema porodicama),  ali se pokazao idelanim:  veliki ruski pisac i reditelj se oženio velikom  ruskom glumicom,   lepoticom koja mu rodila dve dve kćerke,  a on je snimao  u svojim filmovima.

Nažalost,  idila je kratkpo trajala,  a posle smrti  Vasilija Makaroviča,  ulogu Olge Kniper  Fedosejeva-Šukšina nije  mogla ili nje htela da igra.
   

9. Marina  Vladi (Poljakova),  (1938),  žena Vladimira  Visockog  od  1970.  do pesnikove  smrti 1980.

Ako se malo napregnemo,  može ispasti i „ruska Joko Ono“.  Egzotična lepotica sa slovenskom spoljašnošću i francuskim akcentom koja je Visockom otkrila svet,   a istovremeo je Visockog otkrila svetu.

Francuks afilmska zvezda,   mnogo je žrtvovala od  svog zbvezdanog sjaja  radi muža, da bi posle njegove smrti napisala o njenu starsnu i pristarsnu  knjigu koja je postala bestseler.

10. Natalija  Svetlova,  (1939),  žena Aleksandra  Solženjicina  od  1973.  do piščeve smrti 2008.

Ako je Solženjicin svojom dugom bradom bio sličan  proroku iz Jasne Poljane,  svojim celokupnim delom je dokazao  da  se nije sećao kao  Lav Tolstoj.

S druge starne,  neki  detalji iz biografije  Natalije Dmitrijevne više  upućuju na sličost sa Aanom Snitkinom nego  sa Sofijom Bers Tolstoj. 

I Natalija Dmitrijevna je takođe u početku bila stenografkinja  i skeratriva svome slavnom  mužu sa kojim je delila sve teškoće izgnanastva i života u tuđini u zemlji čiji jezik ne poznaje.

Kao udovica dostojno čuva  uspomenu o velikom ruskom piscu i borcu  za ljudska prava i slobode,  pokazujući  primer obrasca „žene pisca „ naših dana.

 

Branko Rakočević