Atentat na pobedu

Šta govori odustajanje lidera vodećih zemalja   Zapada  da prisutvuju  današnjoj pardi   Pobede  u Moskvi. 

.  Uostalom,  sve  i da su Oland i Obama stajali danas pored Vladimira Putina na Crvenom trgu, u političkom smiuslu malo bi se šta,  ako bi  se i išta,  promenilo.  Oni bi samo odali poštu poginulima u Velikom otadžbinskom ratu.

.  Na današnju paradu Pobede na Crvenom trgu Zapad gleda  kao na znak  povratka Rusije na one pozcije  koje je nekada u svetu  zauzimao SSSR.  I razumljivo  što ta i takva nova Rusija ne raduje  „njene partnere”  na Zapadu.

I oni ni po koju cenu ne žele da pokažu da podržaaju takvu Rusiju.

Podržavali su,  i to nesebično Rusiju pre dve decenije prilikom proslave 50.  godišnjice  Pobede  kad je 1995.  tadašnji presdednik SAD Bil Klinton,  tapšao po ramenu, takođe tadašnjeg,  predsednika Rusije  Borisa Jeljcina,  iskreno se nadajući da će  Rusija,  nesposbna za život, kao  krhotina izgubljeng hladnog rata ostati takva  za večita vremena.

Ili u krajnjem slučaju da se još dugo,  dugo,  opotraviti neće.
 
Ukoliko se uopšte  ikad i oporavi.

Jurij Ušakov, pomoćnik predsednika Ruske  federacije (RF) obavestio je novinare  da će na prosavu  Dana Pobede  stići predsednici   ili vlada 27 zemalja. 

Po njegovim rečima   prazičnim manifestacijama  Dana Pobede  u vremenu od 8.  do 10.  maja  u Moskvi  će prisustvovati lideri Azerbejdžana, Jermenije, Belorusije, Kazahstana,  Kirgizije, Tadžikistana, Turkmestana,  Abhazije,  Južne Osetije,  Narodne  Republike Kine,  Južnoafričke Unije, Indije,  Bosne i Hercegovine,  Venecuele,  Nemačke,  Egipta,  Kipra, Korejske Narodne  Republike, Makedonije, Mongolije,   Države Palestine, Srbije,  Češke,  Zimbabvea.

Osim toga,  svečanostima u čast Dana Pobede prisustvovaće i  generalni sekertar OUN Pan Kim Mun kao i Irina Bokova,  generalni  sekertar UNESKA.

Kao što se vidi,  spisak je vrlo neujednačen. Na njemu nema onih zemalja koje duguju Rusiji (pre SSSR-u) za svoje oslobođenje  od nacističke Nemačke: Slovačke, Bugarske,  Poljske, itd.

Takva pozicja mnogih zapadnih zemalja obično se povezuje sa  poslednjim događajima u Ukrajini.  Međutim,   uputno bi bilo upitati se da  tu ne potoje i neki dublji razlozi?

Mnoge evropske zemlje su dobile istorijsku perspektivu  zahvaljujući pobedi  ruskog  naroda

Boris Šmeljov, rukovodilac Centra  za politička istraživanja  pri Ekonmskom institutu Ruske akedmije nauka (RAN),  šef katedre za ekonomske odnose  Diplomatske akademije Ministarstva  inostranih poslova Rusije  kaže:

„Na Zapadu,  i ne samo tamo,  mnogi kritikuju Rusiju zato što je ona po njuhovom mišljenju narušila principe  međunarodnog prava. Po mojoj oceni to nije sasvim pravilna politika  u odnosu prema našoj zemlji. Možete odobravati ili ne odobravati poteze sadašnjeg rukovodstav  Rusije, ali ne možete ne uavžavti sećanje na  milione  sovejtskih,  građana  među  njima i Rusa,   koji su poginuli  u borbi s   fašizmom.

Jer mnoge zemlje su dobile istorijsku perspektivu zahvaljujući toj Pobedi.

Dnašnja Poljska zauzima agresivnu antirusku poziciju

Današnja Poljska zauzima agresivnu  antirusku poziciju.

Mnogobrojni su slučajevi nepoštovanja   uspomena na sovjestke vojnike od kojih je čak pola miliona  poginulo prilikom oslobođenja te zemlje.   Pretpostavimo li  da se  Crvena   armija   zaustavila na sovjetskoj granici, onda se postavlja pitanje  šta bi bilo s Poljskom koja je  za verme Drugog svetskog rata i bez toga izgubila 6 miliona stanovnika. 

I kakve bi još gubitke podneo taj narod i uopšte  da li bi se  kao narod sačuvao da se SSSR pomirio sa Nemačkom i odmahnu rukom na Evropu?

Otuda ja smatram da bi trebalo  razdvojiti  sadašnju političku poziciju i tako duboke stvari u koje spada sećanje na vojnike poginule u borbi sa fašizmom.“

Nije samo u pitanju diktat Amerike

Na pitanje da li su Angela Merkel i drugi evropski lideri odustali od svog prisutvovanja Paradi Pobede koje su  mnogi od njih ranije potvrdili  zbog pritiska SAD,  Boris Šmeljov odgovara: 

„Nesporno je da SAD vrše  strašan pritisak  na lidere zemalja koje od njih zavise   da ne dođu u Moskvu 9.  maja.  To je veoma značajan  faktor.  Istvremeno bi bilo veoma uprošćeno  obajašnjenje situacije samo  diktatom Amerikanaca. 

U mnogim evrspkim zemljama postoje   ozbiljne političke i društvene snage  koje su iskreno uverene  da se Rusija  ’nepravilno’  postavila prema Ukrajini.“

Negiraju odlučujuću ulogu SSSR-a u pobedi nad fašizmom

Poslednje ankete  pokazuju da  je na Zapadu sve više ljudi uvereno  da su odlučujuću ulogu u pobedi nad Hitlerom odigrale SAD i Engleska,  a ne SSSR. 

Čak se ide toliko daleko da  se postepeno minimizira uloga SSSRa u  pobedi nad nacističkom Nemačkom,  pa neće biti čudno ako kroz 10 godina zapadna propaganda  ubedi ceo svet  da je Sovjetski Savez bio samo „neobavezni“ učesnik Drugog svtekog rata.

Boris Šmeljov to  ovako komenatriše: 

„Nažalost,    za takve  pretpostavke ima osnova. 

U poslednjoj deceniji  sve češće se na Zapadu odlučujuća uloga u pobedi nad Hitlerovom Nemačkoj pripisuje  SAD i Velikoj Britaniji.  I danas u svesti mladih  Evropljana  su  stvorene   sasvim druge predstave o  uzrocima  Drugog svetskog rata   kao i tome koje su bitke bile glavne,  itd.

Aktivnije braniti i štiti Pobedu ruskog naroda

To govori o tome da nam je potrebno da aktivnije branimo i štitimo  svoju Pobedu.  Ruskim  naučnicima,  novinarima,  kulturniim poslenicima,  neophodno je da u savremenim formama pokazuju i dokazuju  kako se sve to ustvari zbilo. 

Borba oko Drugog svetskog rata veoma politizirana  i  direktno pogađa interese Rusije

Ne treba  smetnuti s uma da je borba oko Drugog svetsko rata veoma politizirana i direktno pogađa  interse Rusije.

„Nama nije svjedno kako  će se ti događaji  tumačiti  u svetu, zato što  preispitujući tok  Drugog svetskog rata,  preispituju ulogu SSSRa,  samim tim se stavljaju pod sumnju  i rezultati tog rata,  legitimnost dogovra koje su lideri antihitlerovske  koalciji postigli. 

Sve to može imati velike političke posledice.“

U perspektivi moguće i prekrajanje granica u Evropi

U  tom smsilu to  bi u daljoj perspektivi moglo dovesti do prekrajanja granica u savremenoj  Evropi,  pošto postojećim  granicama upostavnjenim posle Drugog svetskog rata  daleko od toga  da su svi zadovoljni. 

Jer svet se kreće ka onom  istorijskom periodu kad  se rezultati prethodnih velikih ratova   preispituju  i na oficijelnom nivou. U krajnjem slučaju,  revizonizam u mnogim zemljljama počeće da pokazuje  zube.  Sve to može dovesti do rušenja sistema evropske  bezbednosti i saradnje.

Biće sve veća subjektivna politizacija interpretacije  istorijskih događaja

Znači li to da   kroz pet godina od jubileja  Pobede  treba očekivati da će   Zapad  još manje uvažavati žrtve pale  u Velikom     otadžbinskom ratu?

Vreme neumitno prolazi pa će zato kroz pet godina  biti živ   veoma  mali broj   neposrednih učesnika  Velikog Otadžbinskog rata.  Istoričari se u svojim istarživanjima mogu oslanjati samo na dokumenta i uspomene učesnika. 

Subjetivna politizacija  interpretacije  istorojski događaja će se  povećati. 

Sve će biti određeno stanjem i karakterom odnosa između Rusije i Zapada.

Ako se uspe izaći iz sadašeg stanja ovih odnosa,  onda će mnogi zapadni lideri dolaziti u Moskvu 9.  maja.

Ukloliko   do poboljšanja tih odnsa ne dođe,  a ta varijanta  je realnija, smanjivanje uloge SSSR-a u Drugom svetskom ratu će se nastaviti. 

Zato su  ruska nauka i kultura dužne da urade sve da se ne dozvoli da se potopi u blato sećanje   na sovjetske ljude  koji su poginuli u borbi s fašizmom.

Zapadni istoričari su od samog početka  negirali odlučuju ulogu Sovjetskog Saveza u pobedi nad nacističkom Nemačkom

Publicista i politikolog Stanslav Bišok:

„Treba istaći da u zapadnoj istoriografiji uloga SSSR-a u pobedi nad  nacističkom Nemačkom od početka  se nije smatarla odlučujućom.  Ako uzmemo jedno  od  ključnih dela o Drugom svetskom ratu,  Čerčilove  memoare  u  pet tomova, u njima se  uglavnom govori o ratu na Zapadnom frontu i o ratu između Japana i SAD. Sovjetski Savez  je tamo prikazan u drugom planu.  Otuda nije ništa čudno što  je većina stanovnika  SAD i Zapadne Evrope uverena da  su Amerikanci i Englezi glavni pobednici nad  Hitelerom.

U poslednje vreme to stanovište pokušavaju da nametnu  mladim pokoljenjima iz bivšeg socijalističkog lagera pa čak i iz bivših sovjetskih republika.  Najbolji primer je Ukrajina. Nije slučajno to što tamo pokušavaju da praznik Pobede  prenesu na 8.  maj.

U nevolji se poznaju prijatelji

Što se tiče  lidera zemalja koji će doći u Moskvu 9. maja,  mogli bismo se setiti ruske poslovice u kojoj se kaže da se prijatelj poznaje  u nevolji. To su upravo one zemlje,  koje,  bez obzira na atmosferu mržnje i rusofobiju  koju je  Zapad stvorio,  nisu se uplašile  da iskažu  i pokažu svoju  podršku Rusiji i da izraze svoje uvažavanje  prema njenoj ulozi u Drugom svetskom ratu, smatra Bišok.

Zapadni lideri su podržavali Jeljcina i Rusiju dok je bila samo  krhotina,  gubitnica u hladnom ratu

Ako su na Zapadu uvek  smatarli da je uloga SSSR –a  u Drugom svetskom ratu bila drugostepenog značaja,  kako onada tumačiti činjenicu da su povodom proslave 50. godišnjie Pobede  (1995,  za vreme Jeljcina) u Moskvu došli praktično svi lideri vodećih  zapadnih zemalja?

Politikolog Stanilsav Bišok:

„Ja nisam  rekao da je takvo učešće na našim jubilarnim praznicima znak priznavanja glavne uloge SSSR-a u pobedi nad nacizmom. 

Setite se kako je 1995.  Bil Klinton  snishodljivo potapšao  Borisa Jeljcina po ramenu.

Tog momenta Rusija se doživljavana kao atavizm,  kao neka krhotina  poražena u Hladnom  ratu.

Otuda  tadašnji dolazak američkog predsednika  u Moskvu treba shvatiti kao jednu vrstu nagrade za bezvoljnu,  anemičnu  spoljnopolitičku poziciju   Rusije  u tom periodu.  Tim više što je Rusija na Zapadu  tretirana  kao  nesposobna za život, ili u najbonjem slučaju nemoćna da se  još  za dugi vremenski period   oporavi i dođe k sebi.“

Današnja parada Pobede najava moćne Rusije 

Na današnju  paradu Pobede  u  Moskvi  gledaju  na Zapadu kao na neku vrstu najave Rusije o njenom povratku na pozicije  koje je  u svetu zauzimao Sovjetski Savez.  I razumljivo što ta i takva  nova   Rusija ne  raduje njene  „zapadne partnere“.

Zato oni ni na koji način ne žele da  pokažu kako  podržavju takvu Rusiju“,  izjavio je  Stanislav Bišok,  a preneo ruski portal „Slobodna štampa“ (Svobodnaя pressa).

Premda od toga  da su  Oland i Obama stajali  danas pored  Vladimira Putina   na Crvenom trgu u političkom smislu malo bi šta,  ako bi i išta   promenilo.  Oni bi samo  odali počast      poginulim u Velikom otadžbinskom ratu.


Branko Rakočević

(09.05.2015)