Aтентат на победу

Шта говори одустајање лидера водећих земаља   Запада  да присутвују  данашњој парди   Победе  у Москви. 

.  Уосталом,  све  и да су Оланд и Обама стајали данас поред Владимира Путина на Црвеном тргу, у политичком смиуслу мало би се шта,  ако би  се и ишта,  променило.  Они би само одали пошту погинулима у Великом отаџбинском рату.

.  На данашњу параду Победе на Црвеном тргу Запад гледа  као на знак  повратка Русије на оне позције  које је некада у свету  заузимао СССР.  И разумљиво  што та и таква нова Русија не радује  „њене партнере”  на Западу.

И они ни по коју цену не желе да покажу да подржаају такву Русију.

Подржавали су,  и то несебично Русију пре две деценије приликом прославе 50.  годишњице  Победе  кад је 1995.  тадашњи пресдедник САД Бил Клинтон,  тапшао по рамену, такође тадашњег,  председника Русије  Бориса Јељцина,  искрено се надајући да ће  Русија,  неспосбна за живот, као  крхотина изгубљенг хладног рата остати таква  за вечита времена.

Или у крајњем случају да се још дуго,  дуго,  опотравити неће.
 
Уколико се уопште  икад и опорави.

Јуриј Ушаков, помоћник председника Руске  федерације (РФ) обавестио је новинаре  да ће на просаву  Дана Победе  стићи председници   или влада 27 земаља. 

По његовим речима   празичним манифестацијама  Дана Победе  у времену од 8.  до 10.  маја  у Москви  ће присуствовати лидери Азербејџана, Јерменије, Белорусије, Казахстана,  Киргизије, Таџикистана, Туркместана,  Абхазије,  Јужне Осетије,  Народне  Републике Кине,  Јужноафричке Уније, Индије,  Босне и Херцеговине,  Венецуеле,  Немачке,  Египта,  Кипра, Корејске Народне  Републике, Македоније, Монголије,   Државе Палестине, Србије,  Чешке,  Зимбабвеа.

Осим тога,  свечаностима у част Дана Победе присуствоваће и  генерални секертар ОУН Пан Ким Мун као и Ирина Бокова,  генерални  секертар УНЕСКА.

Као што се види,  списак је врло неуједначен. На њему нема оних земаља које дугују Русији (пре СССР-у) за своје ослобођење  од нацистичке Немачке: Словачке, Бугарске,  Пољске, итд.

Таква позицја многих западних земаља обично се повезује са  последњим догађајима у Украјини.  Међутим,   упутно би било упитати се да  ту не потоје и неки дубљи разлози?

Многе европске земље су добиле историјску перспективу  захвалјујући победи  руског  народа

Борис Шмељов, руководилац Центра  за политичка истраживања  при Еконмском институту Руске акедмије наука (РАН),  шеф катедре за економске односе  Дипломатске академије Министарства  иностраних послова Русије  каже:

„На Западу,  и не само тамо,  многи критикују Русију зато што је она по њуховом мишљењу нарушила принципе  међународног права. По мојој оцени то није сасвим правилна политика  у односу према нашој земљи. Можете одобравати или не одобравати потезе садашњег руководстав  Русије, али не можете не уавжавти сећање на  милионе  совејтских,  грађана  међу  њима и Руса,   који су погинули  у борби с   фашизмом.

Јер многе земље су добиле историјску перспективу захваљујући тој Победи.

Днашња Пољска заузима агресивну антируску позицију

Данашња Пољска заузима агресивну  антируску позицију.

Многобројни су случајеви непоштовања   успомена на совјестке војнике од којих је чак пола милиона  погинуло приликом ослобођења те земље.   Претпоставимо ли  да се  Црвена   армија   зауставила на совјетској граници, онда се поставља питање  шта би било с Пољском која је  за верме Другог светског рата и без тога изгубила 6 милиона становника. 

И какве би још губитке поднео тај народ и уопште  да ли би се  као народ сачувао да се СССР помирио са Немачком и одмахну руком на Европу?

Отуда ја сматрам да би требало  раздвојити  садашњу политичку позицију и тако дубоке ствари у које спада сећање на војнике погинуле у борби са фашизмом.“

Није само у питању диктат Америке

На питање да ли су Ангела Меркел и други европски лидери одустали од свог присутвовања Паради Победе које су  многи од њих раније потврдили  због притиска САД,  Борис Шмељов одговара: 

„Неспорно је да САД врше  страшан притисак  на лидере земаља које од њих зависе   да не дођу у Москву 9.  маја.  То је веома значајан  фактор.  Иствремено би било веома упрошћено  обајашњење ситуације само  диктатом Американаца. 

У многим еврспким земљама постоје   озбиљне политичке и друштвене снаге  које су искрено уверене  да се Русија  ’неправилно’  поставила према Украјини.“

Негирају одлучујућу улогу СССР-а у победи над фашизмом

Последње анкете  показују да  је на Западу све више људи уверено  да су одлучујућу улогу у победи над Хитлером одиграле САД и Енглеска,  а не СССР. 

Чак се иде толико далеко да  се постепено минимизира улога СССРа у  победи над нацистичком Немачком,  па неће бити чудно ако кроз 10 година западна пропаганда  убеди цео свет  да је Совјетски Савез био само „необавезни“ учесник Другог свтеког рата.

Борис Шмељов то  овако коменатрише: 

„Нажалост,    за такве  претпоставке има основа. 

У последњој деценији  све чешће се на Западу одлучујућа улога у победи над Хитлеровом Немачкој приписује  САД и Великој Британији.  И данас у свести младих  Европљана  су  створене   сасвим друге представе о  узроцима  Другог светског рата   као и томе које су битке биле главне,  итд.

Активније бранити и штити Победу руског народа

То говори о томе да нам је потребно да активније бранимо и штитимо  своју Победу.  Руским  научницима,  новинарима,  културниим посленицима,  неопходно је да у савременим формама показују и доказују  како се све то уствари збило. 

Борба око Другог светског рата веома политизирана  и  директно погађа интересе Русије

Не треба  сметнути с ума да је борба око Другог светско рата веома политизирана и директно погађа  интерсе Русије.

„Нама није свједно како  ће се ти догађаји  тумачити  у свету, зато што  преиспитујући ток  Другог светског рата,  преиспитују улогу СССРа,  самим тим се стављају под сумњу  и резултати тог рата,  легитимност договра које су лидери антихитлеровске  коалцији постигли. 

Све то може имати велике политичке последице.“

У перспективи могуће и прекрајање граница у Европи

У  том смсилу то  би у даљој перспективи могло довести до прекрајања граница у савременој  Европи,  пошто постојећим  границама упоставњеним после Другог светског рата  далеко од тога  да су сви задовољни. 

Јер свет се креће ка оном  историјском периоду кад  се резултати претходних великих ратова   преиспитују  и на официјелном нивоу. У крајњем случају,  ревизонизам у многим земљљама почеће да показује  зубе.  Све то може довести до рушења система европске  безбедности и сарадње.

Биће све већа субјективна политизација интерпретације  историјских догађаја

Значи ли то да   кроз пет година од јубилеја  Победе  треба очекивати да ће   Запад  још мање уважавати жртве пале  у Великом     отаџбинском рату?

Време неумитно пролази па ће зато кроз пет година  бити жив   веома  мали број   непосредних учесника  Великог Отаџбинског рата.  Историчари се у својим истарживањима могу ослањати само на документа и успомене учесника. 

Субјетивна политизација  интерпретације  исторојски догађаја ће се  повећати. 

Све ће бити одређено стањем и карактером односа између Русије и Запада.

Ако се успе изаћи из садашег стања ових односа,  онда ће многи западни лидери долазити у Москву 9.  маја.

Уклолико   до побољшања тих однса не дође,  а та варијанта  је реалнија, смањивање улоге СССР-а у Другом светском рату ће се наставити. 

Зато су  руска наука и култура дужне да ураде све да се не дозволи да се потопи у блато сећање   на совјетске људе  који су погинули у борби с фашизмом.

Западни историчари су од самог почетка  негирали одлучују улогу Совјетског Савеза у победи над нацистичком Немачком

Публициста и политиколог Станслав Бишок:

„Треба истаћи да у западној историографији улога СССР-а у победи над  нацистичком Немачком од почетка  се није сматарла одлучујућом.  Ако узмемо једно  од  кључних дела о Другом светском рату,  Черчилове  мемоаре  у  пет томова, у њима се  углавном говори о рату на Западном фронту и о рату између Јапана и САД. Совјетски Савез  је тамо приказан у другом плану.  Отуда није ништа чудно што  је већина становника  САД и Западне Европе уверена да  су Американци и Енглези главни победници над  Хителером.

У последње време то становиште покушавају да наметну  младим покољењима из бившег социјалистичког лагера па чак и из бивших совјетских република.  Најбољи пример је Украјина. Није случајно то што тамо покушавају да празник Победе  пренесу на 8.  мај.

У невољи се познају пријатељи

Што се тиче  лидера земаља који ће доћи у Москву 9. маја,  могли бисмо се сетити руске пословице у којој се каже да се пријатељ познаје  у невољи. То су управо оне земље,  које,  без обзира на атмосферу мржње и русофобију  коју је  Запад створио,  нису се уплашиле  да искажу  и покажу своју  подршку Русији и да изразе своје уважавање  према њеној улози у Другом светском рату, сматра Бишок.

Западни лидери су подржавали Јељцина и Русију док је била само  крхотина,  губитница у хладном рату

Ако су на Западу увек  сматарли да је улога СССР –а  у Другом светском рату била другостепеног значаја,  како онада тумачити чињеницу да су поводом прославе 50. годишњие Победе  (1995,  за време Јељцина) у Москву дошли практично сви лидери водећих  западних земаља?

Политиколог Станилсав Бишок:

„Ја нисам  рекао да је такво учешће на нашим јубиларним празницима знак признавања главне улоге СССР-а у победи над нацизмом. 

Сетите се како је 1995.  Бил Клинтон  снисходљиво потапшао  Бориса Јељцина по рамену.

Тог момента Русија се доживљавана као атавизм,  као нека крхотина  поражена у Хладном  рату.

Отуда  тадашњи долазак америчког председника  у Москву треба схватити као једну врсту награде за безвољну,  анемичну  спољнополитичку позицију   Русије  у том периоду.  Тим више што је Русија на Западу  третирана  као  неспособна за живот, или у најбоњем случају немоћна да се  још  за дуги временски период   опорави и дође к себи.“

Данашња парада Победе најава моћне Русије 

На данашњу  параду Победе  у  Москви  гледају  на Западу као на неку врсту најаве Русије о њеном повратку на позиције  које је  у свету заузимао Совјетски Савез.  И разумљиво што та и таква  нова   Русија не  радује њене  „западне партнере“.

Зато они ни на који начин не желе да  покажу како  подржавју такву Русију“,  изјавио је  Станислав Бишок,  а пренео руски портал „Слободна штампа“ (Свободная пресса).

Премда од тога  да су  Оланд и Обама стајали  данас поред  Владимира Путина   на Црвеном тргу у политичком смислу мало би шта,  ако би и ишта   променило.  Они би само  одали почаст      погинулим у Великом отаџбинском рату.


Бранко Ракочевић

(09.05.2015)