Ukidanje Patriotskog akta ne ukida špijuniranje

Građani u SAD i širom sveta prvi put posle petnaest godina mogu slobodno da telefoniraju, a da njihove razgovore ne prisluškuje nacionalna agencija za bezbednost (NSA).

Američki Senat nije produžio glavne odredbe kontroverznog zakona poznatog kao Patriotski akt u noći između nedelje i ponedeljka. Ovaj zakon, koji je donet nakon napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine, omogućio je američkoj obaveštajnoj službi da prikuplja i pohranjuje informacije iz telefonskih razgovora miliona Amerikanaca, kao i građana širom sveta. Federalni sud u SAD je nedavno odbacio kao nelegalne ove metode koje je javnosti otkrio bivši agent NSA Edvard Snouden u junu 2013. godine.

Odluci Senata prethodila je rasprava u kojoj je senator Rend Pol, jedan od predsedničkih kandidata republikanaca, oštro kritikovao poteze američke vlade: „Ovo je debata o pravu da vas ostave na miru. Predsednik nastavlja da vodi nelegalni program. Ne možemo da dozvolimo da živimo u proizvoljnom svetu u kom vlada sakuplja sve što hoće i kada hoće“, rekao je senator.

Deo Patriotskog akta koji je omogućavao ovakvu zloupotrebu više nije na snazi, ali to ne znači da će američka vlada prestati sa špijunskim aktivnostima. Novi zakon, Slobodarski akt, izglasan je u Donjem domu američkog parlamenta, a narednih dana o njemu treba da se izjasni i Senat.

Ovaj zakon koji podržava Obamina administracija, kao i obaveštajna zajednica, već je na udaru kritike u SAD. Obaveštajni izvor „Njujork tajmsa“ tvrdi da ne postoji velika razlika između dva zakona. List koji se zalagao za ukidanje Patriotskog akta konstatuje da će obaveštajne aktivnosti NSA, „koja već dugo preispituje koliko je svrsishodno ovo prikupljanje podataka ogromnih razmera“, ovaj zakon „učiniti manje efikasnim, ali ih neće ukinuti“.

Dopisnica RT iz Vašingtona, Gajan Čikakjan, objašnjava da se prikupljanjem podataka ubuduće neće direktno baviti američka vlada, već privatne korporacije, odnosno telekomunikacione kompanije.

„Samo ime bi trebalo da umiri građane kada je reč o sadržaju zakona“, kaže Čikakjanova.

Američka vlada će ubuduće morati da ima sudsko odobrenje kako bi došla do ovih informacija. Snoudenova otkrića pokazala su da je Bela kuća lako dolazila do obaveštajnih podataka zahvaljujući tajnim sudskim rešenjima. Kritičari novog zakona smatraju da neće suštinski ograničiti ovlašćenja američke vlade kada je reč o špijuniranju građana na američkoj teritoriji, a još manje van granica SAD.

Ana Otašević,