Укидање Патриотског акта не укида шпијунирање

Грађани у САД и широм света први пут после петнаест година могу слободно да телефонирају, а да њихове разговоре не прислушкује национална агенција за безбедност (НСА).

Амерички Сенат није продужио главне одредбе контроверзног закона познатог као Патриотски акт у ноћи између недеље и понедељка. Овај закон, који је донет након напада на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. године, омогућио је америчкој обавештајној служби да прикупља и похрањује информације из телефонских разговора милиона Американаца, као и грађана широм света. Федерални суд у САД је недавно одбацио као нелегалне ове методе које је јавности открио бивши агент НСА Едвард Сноуден у јуну 2013. године.

Одлуци Сената претходила је расправа у којој је сенатор Ренд Пол, један од председничких кандидата републиканаца, оштро критиковао потезе америчке владе: „Ово је дебата о праву да вас оставе на миру. Председник наставља да води нелегални програм. Не можемо да дозволимо да живимо у произвољном свету у ком влада сакупља све што хоће и када хоће“, рекао је сенатор.

Део Патриотског акта који је омогућавао овакву злоупотребу више није на снази, али то не значи да ће америчка влада престати са шпијунским активностима. Нови закон, Слободарски акт, изгласан је у Доњем дому америчког парламента, а наредних дана о њему треба да се изјасни и Сенат.

Овај закон који подржава Обамина администрација, као и обавештајна заједница, већ је на удару критике у САД. Обавештајни извор „Њујорк тајмса“ тврди да не постоји велика разлика између два закона. Лист који се залагао за укидање Патриотског акта констатује да ће обавештајне активности НСА, „која већ дуго преиспитује колико је сврсисходно ово прикупљање података огромних размера“, овај закон „учинити мање ефикасним, али их неће укинути“.

Дописница РТ из Вашингтона, Гајан Чикакјан, објашњава да се прикупљањем података убудуће неће директно бавити америчка влада, већ приватне корпорације, односно телекомуникационе компаније.

„Само име би требало да умири грађане када је реч о садржају закона“, каже Чикакјанова.

Америчка влада ће убудуће морати да има судско одобрење како би дошла до ових информација. Сноуденова открића показала су да је Бела кућа лако долазила до обавештајних података захваљујући тајним судским решењима. Критичари новог закона сматрају да неће суштински ограничити овлашћења америчке владе када је реч о шпијунирању грађана на америчкој територији, а још мање ван граница САД.

Ана Оташевић,