Ukrajina i Novorusija - iz minuta u minut - 04.06.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu (kijevske snage) - kliknuti za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 04.06.

Kijev priznao da je koristio tešku artiljeriju - "Snage bezbednosti Kijeva koristile su tešku artiljeriju protiv ustanika u Donbasu, saopštio je Generalštab Ukrajine.

„Kako bi izbegli gubitke među vojskom, ukrajinska komanda je upozorila sve međunarodne partnere da je bila prinuđena da upotrebi artiljeriju koja se do tada nalazila u pozadini, u rejonima propisanom Minskim sporazumom", saopštio je ukrajinski vojni resor.

U Generalštabu su naveli da su u borbama bili upotrebljeni samohodni topovi „gvozdika 2S1", a da je otvarana vatra i iz topova i teških minobacača koje su ranije povukli na 25 i više kilometara iza linije razgraničenja.

DNR: Teška artiljerija neće biti vraćena na prethodne pozicije - "Narodna vojska ne planira da vrati tešku artiljeriju na prethodne pozicije sa kojih je povučena u skladu sa Sporazumom iz Minska", rekao je portparol Ministarstva odbrane DNR Eduard Basurin.

"Povratka artiljerije, neće biti" - rekao je Basurin, kada je upitan o kretanju teškog naoružanja da bi se zaustavio napad kijevskih snaga.

Porošenko: 9.000 vojnika Rusije u Ukrajini - Petar Porošenko je rekao da u Ukrajini ima više od 9.000 vojnika Rusije.

"Ostaje i dalje velika opasnost za nastavak sukoba od strane ruskih terorističkih bandi. U Ukrajini postoji 14 ruskih borbenih bataljona sa više od 9.000 vojnika. Takođe, koncentracija ruskih trupa u blizini državne granice je jedan i po put viša nego pre godinu dana ", - rekao je Porošenko u svom godišnjem obraćanju Vrhovnoj Radi.

Porošenko: 50.000 vojnika u operaciji - "U oblasti specijalne operacije na istoku Ukrajine sada učestvuje više od 50 hiljada vojnika Ukrajine", rekao je Petar Porošenko u svom godišnjem obraćanju Vrhovnoj Radi.

MO DNR: 58 napada za poslednja 24 časa - Ministarstvo odbrane DNR je saopštilo da je za poslednjih 24 časa na teritoriju republike izvršeno 58 napada, uključujući i upotrebu teškog naoružanja.

"Za protekla 24 časa kijevske snage su sprovele masovno granatiranje teritorije DNR. Narodna vojska je zabeležila 58 napada, uključujući i upotrebu teškog naoružanja "- navodi se u Ministarstvu.
Ministarstvo odbrane je naglasilo da su u tim napadima korišteni i VBR-ovi. Granatirani su Donjeck, Gorlovka i Dokučaevsk. Širokino, Lozove, Spartak, Nova Marjevka, Jelenovka, Signalnoe i Sahanka.



Situacija u Marinki mirna - Situacija u Donjecku i Marinki gde su se borbe vodile do ranih jutarnjih časova je mirna.

"Od 8.30 situacija u Marinki i Donjecku je stabilna, nema sukoba," - saopšteno je u Ministarstvu odbrane Donjecke Narodne Republike. U gradskoj upravi Donjecka su takođe saopštili da je noć u Donjecku bila relativno mirna.

Operacijom u Marinki rukovodio načelnik generalštaba kijevskih snaga - Napadom kijevskih snaga na Marinku neposredno je rukovodio načelnik Generalštaba OS Ukrajine Viktor Muženko.

Ovo je utvrdila vojna obaveštajna služba armije Donjecke Republike. Njen drugi čovek, Eduard Basurin, noćas je dodatno razjasnio:

„Moguće je da je Muženko delovao po planu koji je utvrđen na Zapadu. A o važnosti „operacije Marinka” svedoči činjenica da Muženko nije komandovao iz Kijeva već iz obližnjeg Kramatorska”.

Basurin je izneo pretpostavku da bi sledeći udar kijevskih snaga mogao da bude po Lugansku kojeg je Kijev potpuno lišio snabdevanjem vodom.

Vojni vrh DNR, kako je rekao, očekuje i napad na Donjeck.

Borbe oko Marinke, inače, nisu prestale ni u ponoć, ali novog  pomeranja „linija” nije bilo. Uprkos tome što kijevske snage koriste i tenkove i tešku artiljeriju.

Izviđači armije DNR javljaju da kijevske snage dovlače pojačanja prema „linijama razdvajanja”. Naročito prema Donjecku, Gorlovki i Jasinovati. Na nekim mestima su kolone vojnika i tehnike – kilometarske.



Savetnik Porošenka: Poginulo pet vojnika -  "Pet ukrajinskih vojnika je poginulo dok je 39 ranjeno tokom jučerašnjeg sukoba u Donbasu", rekao je savetnik predsednika Ukrajine Jurij Birjukov.

„Konačni podaci o jučerašnjim gubicima (od ponoći do ponoći, dobijaju se u 7 ujutru): 5 poginulih (od njih četvoro kod Marinke), dok je 39 ranjeno", piše Birjukov.

Prema informacijama Birjukova, borbe su prestale u ponoć.



Donjeck: Poginuli civili - "Za poslednja 24 časa, kao rezultat granatiranja Kirovskog regiona Donjecka poginulo je šest civila, a ranjeno 13", saopštila je zamenik šefa administracije distrikta Svetlana Gavrilčina.

OEBS objavio izveštaj o borbama u Donbasu - Specijalna posmatračka misija OEBS-a (SPM) objavila je noćas specijalni izveštaj o situaciji oko naselja Marinki, jugozapadno od Donjecka, koje se nalazi pod kontrolom Kijeva, gde je u sredu ujutru došlo do sukoba.

U izveštaju se kaže da je, počevši od utorka uveče, sa svojeg mesta koje se nalazi 14 km od Marinke, bilo primećeno kretanje velikog broja jedinica teškog naoružanja Donjecke Narodne Republike u stranu linije razgraničenja u rejonu Marinki.



U 15.00 SPM je dobila pismo od Ministarstva odbrane Ukrajine u kojem se govori da će Oružane snage Ukrajine razmestiti na liniji razgraničenja teško naoružanje, kako bi se suprotstavilo „stvarnoj pretnji" koju predstavljaju borbene akcije u Marinki, koje su počele, po njihovoj tvrdnji, u 6 ujutru. Zatim su zvanična lica javno priznala da su iskoristila teško naoružanje.

U 15.00 predstavnik Rusije u Zajedničkom centru za koordinaciju i kontrolu saopštio je posmatračima da će u 17.00 doći do prekida vatre u rejonu Marinki. U 21.00 je potvrdio da situacija ostaje mirna, navodi se u izveštaju.

Poginulo pet civila i 14 vojnika DNR - Najmanje pet civila i 14 pripadnika oružanih snaga Donjecke Narodne Republike je poginulo juče u granatiranju kijevskih snaga, izjavio je portparol Ministarstva odbrane DNR Eduard Basurin.

„Poginulo pet civila, 24 ih je povređeno, od čega devetoro teško. Među vojnicima ima 14 poginulih, a povređenih 86, uključujući 18 teško ranjenih“, rekao je Basurin.

„Kijevske snage su juče u zoru počele sa teškim granatiranjem mesta u DNR, praktično duž čitave linije razgraničenja. Pod artiljerijskom vatrom su se našli Donjeck, Širokino, Gorlovka i Spartak“, rekao je Basurin.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 04.06.




Peskov: Kijev izaziva tenzije uoči odluke o sankcijama  - Kremlj je optužio Kijev za izazivanje novih sukoba na istoku Ukrajine kako bi se izvršio pritisak na Evropsku uniju koja bi uskoro trebalo da odluči o eventualnom produžetku sankcija protiv Rusije.

„Ukrajinska strana je mnogo puta u prošlosti preduzimala korake radi podizanja tenzija uoči nekih značajnijih međunarodnih dešavanja. To se i ranije dešavalo i mi smo ozbiljno zabrinuti zbog takvih najnovijih poteza“, izjavio je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

On je naveo da Kijev ne poštuje mirovni sporazum iz Minska, dodajući da se čeka odluka Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju o tome ko je kriv za podgrevanje tenzija.

„Postoje očigledna kršenja i Lavrov (ruski ministar spoljnih poslova) je već ukazao da bi predstavnici OEBS-a trebalo da iznesu relevantne zaključke i jasno definišu ko je odgovoran za ova kršenja“, istakao je Peskov.

Stoltenberg: Rusija ne predstavlja direktnu pretnju po NATO  - Rusija ne predstavlja direktnu pretnju po zemlje-članice NATO-a i Severnoatlantska alijansa se i dalje nada poboljšanju bilateralnih odnosa sa Moskvom, poručio je danas generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

On je, tokom posete rodnoj Norveškoj, ukazao da je Rusija spremna da upotrebi silu kako bi izmenila granice u Evropi i kao primere naveo Krim, istočnu Ukrajinu i Gruziju, preneo je Rojters.

„Sada vidimo veću nepredvidivost, veću nesigurnost, više nemira… Ali verujem da nema nikakve direktne pretnje sa Istoka protiv bilo koje zemlje NATO-a“, rekao je on državnom radiju NRK.

Bivši norveški premijer izrazio je nadu da bi odnosi između Severnoatlantske alijanse i Rusije mogli da se poboljšaju.

„Naš cilj je i dalje saradnja sa Rusijom… To je u interesu NATO-a i u interesu Rusije“, zaključio je generalni sekretar NATO-a.

SAD neće objaviti dodatne podatke o obaranju MH17  - SAD neće objaviti nikakve dodatne podatke o obaranju malezijskog aviona u istočnoj Ukrajini prošle godine, izjavila je portparolka Stejt departmenta Mari Harf.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je u sredu pozvalo SAD da objave satelitske podatke koje imaju o padu aviona MH17 u julu prošle godine, nakon informacija da je američki satelit u to vreme bio iznad dela Ukrajine u kom se ratovalo. 

„Da smo mislili da su informacije relevantne, prosledili bismo ih istražiteljima. Sećam se da smo mi objavili mape na kojima je prikazano odakle je, prema našem mišljenju, ispaljen projektil koji je oborio avion ‘Malezija erlajnsa’“, navela je Harfova na redovnom brifingu za novinare.

„Naša procena o tome šta se desilo se nije promenila“, rekla je portparolka Stejt departmenta.

Lavrov: Minski sporazum može da propadne  - Minski sporazum se nalazi pod stalnom pretnjom da propadne, zbog akcija Kijeva koji ignoriše svoje obaveze, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

„Minski sporazum od 12. februara nalazi se pod stalnom pretnjom da propadne, zbog akcija kijevskih vlasti koje pokušavaju da zaobiđu svoje obaveze u uspostavljanju direktnog dijaloga sa Donbasom“, izjavio je Lavrov na konferenciji o regionalnoj bezbednosti ŠOS.

Zvanični predstavnik administracije predsednika Ukrajine za pitanja koja se tiču specijalne operacije u Donbasu Andrej Lisenko i premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk izjavili su da su ustanici napali na rejon Marinki u blizini Donjecka. Međutim, ustanici su saopštili da su snage bezbednosti prve izvele probij u rejon Marinki.

Zamenik Ministarstva odbrane DNR Eduard Basurin saopštio je da su granatiranja ukrajinske strane bile samo maska za prebacivanje tenkova. Osim toga, on nije isključio da napadi na Marinku mogu biti mamac da se odvuče pažnja uoči velikih provokacijama u Luganskoj oblasti.

Štajnmajer: Rusija treba što pre da se vrati u „Veliku osmorku“  - Evropski političari ne mogu biti zainteresovani da G8 ostane u formatu G7, jer je međunarodnoj zajednici potrebna Rusija, izjavio je ministar inostranih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer nemačkom listu Neue Ostanbrücker Zeitung.

„Nama je Rusija potrebna za rešavanje zamrznutih sukoba, kako u našem evropskom regionu, tako i u Siriji, Iraku, Libiji, oko iranskog nuklearnog programa", rekao je šef nemačke diplomatije u intervjuu pod naslovom „Štajnmajer želi povratak Moskve u G8".

Po mišljenju šefa nemačkog spoljnopolitičkog resora, prema Rusiji je beskorisno samo oslanjanje na politiku pritiska — potrebno je pokrenuti dijalog radi traganja za izlaskom „iz opasne za čitavu Evropu situacije u Ukrajini".

„Daleko smo od toga da mislimo da je Minski sporazum već realizovan. Međutim, nema sumnje da utiče da se borbene akcije kontrolišu, čak i ako je režim prekida vatre, kao i ranije, krhak", rekao je Štajnmajer.

Ministar je izbegao da odgovori na pitanje da li je glavna odgovornost za kršenje Minskog sporazuma na Kijevu, primetivši samo da Nemačka i Franciuska i dalje svakodnevno mnogo rade na postizanju stabilnog prekida vatre.

EP ograničio pristup ruskoj delegaciji, ne i Čižovu  - Stalni predstavnik Rusije pri EU Vladimir Čižov izjavio je da Evropski parlament njemu i još jednom diplomati nije ograničio pristup, ali jeste ostalim članovima ruske delegacije.

„Radi se o netačnoj interpretaciji formulacije [šefa Evropskog parlamenta Martina] Šulca. To jest, ja i još jedan diplomata imamo slobodan pristup, a ostali personal predstavništva nema i za njih će zahtevi za ulaz biti pojedinačno razmatrani“, objasnio je Čižov.

Prema njegovim rečima, na isti način, pojedinačno, razmatraće se i zahtevi ruskih parlamentaraca za ulaz u Evropski parlament.

„U Evropski parlament redovno odlazim, ali ne svaki dan. Ali moji saradnici su tamo praktično svakodnevno pošto se u EP održava niz otvorenih sednica i interesantnih stvari, pa se ta odluka može odraziti na rad predstavništva“, naveo je Čižov.

On je istakao da je reč o ličnoj odluci Martina Šulca, koju je on saopštio odmah posle njihovog razgovora.

„U suštini, to je evidentno politizovana, neosnovana i ničim neopravdana odluka“, istakao je Čižov i dodao da je ta odluka izazvala „podvojene reakcije“ među samim evroparlamentarcima.

„Tako je švedski poslanik Ana-Marija Koraca-Bilt tu Šulcovu odluku u listu „Politiko“ ocenila kao neosnovanu i antidemokratsku“, naveo je ruski diplomata.

Cveta korupcija u ukrajinskoj gardi  - Kijevske vlasti su ponovo zatvorile puteve koje vode u Donjeck, a prema informacijama saobraćajne policije, ova oblast je odsečena od ostatka Ukrajine zbog obnavljanja oružanih dejstava.

Ekonomska blokada Donbasa Nacionalnoj gardi Ukrajine, prema rečima predsednik Narodnog saveta DNR Andreja Purgina donosi desetine miliona grivni.

Kako bi jedan kamion sa hranom, odnosno mesom prošao punkt garde, mora se platiti oko osam hiljada dolara gardistima. Ovo dovodi do toga da hrana, kada je ima, košta duplo skuplje nego u ostatku Ukrajine, navodi on.

Blokada, kako kaže, dovodi do poskupljenja i loše ponude robe, a situacija sa lekovima je još mnogo gora. Čitajte više

Video vesti za 04.06.




Žestoke borbe u Marinki - Narodna vojska -

Žestoke borbe u Marinki - Narodna vojska -

Žestoke borbe u Marinki  - Narodna vojska -

Žestoke borbe u Marinki - Narodna vojska - dejstvo tenkova i oklopnih vozila


Žestoke borbe u Marinki - Narodna vojska -

Žestoke borbe u Marinki


Pres konferencija Eduarda Basurina

Borbe u Širokinu

Granatiranje Donjecka

Izveštaj iz Donjecka



Borbe u Marinki

Detonacije u Donjecku

Pregled bojevih dejstava za 03.06
Ukrajina - iz minuta u minut -
  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima