Đurić: Povratak imovine uslov za masovniji povratak na KiM

Priština ne podstiče povratak raseljenih, smatra direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić. On veruje da će se stupanjem na funkciju srbskih sudija i povratkom uzurpirane i uništene imovine stvoriti uslovi za masovniji povratak.

Đurić je, na okruglom stolu povodom završetka projekta „Podrška sprovođenju strategija za interno raseljena lica, izbeglice i povratnike — pravna pomoć“, kazao da se radi o projektu koji se završava posle dve i po godine, koji je finansiran iz pretpristupnih fondova EU, a u okviru kojeg je pružena pravna pomoć u 5.587 predmeta, od kojih je do kraja zatvoreno 1.856, a i dalje otvoreno 3.731.

On smatra da je bitno da se ovaj projekat i dalje finansira kako bi se pomoglo raseljenima sa Kosova i Metohije, pošto se 90 odsto predmeta kojima se bavio projekat odnosi na njih.

Prema njegovim rečima, interno raseljenim licima je pre svega pružana pravna pomoć u predmetima za nadoknadu uništene ili protivpravno uzurpirane imovine, ali i zbog neisplaćenih nadoknada za rad u preduzećima na Kosovu i Metohiji.

„Broj predmeta na kojima se radilo, zahvaljujući donaciji EU, i broj ljudi kojima je pružena pravna pomoć je ogroman i time možemo biti zadovoljni. Međutim, veoma mali broj interno raseljenih lica pred kosovskim pravosuđem je našao lek i pravdu“, konstatovao je Đurić.

On je istakao da su interno raseljeni sa Kosova i Metohije prijavili da je potpuno uništeno više od 34.000 stambenih objekata, te da nisu uspeli da ostvare kompenzaciju, dodajući da se na Kosovu nastavlja nekažnjeno uništavanje imovine, sprečava povratak i da se ilegalnim postupcima opstruira povratak i legalizuje uzurpacija imovine.

Međunarodna zajednica, kako je podvukao Đurić, ne sme da dozvoli nesmetanu legalizaciju otete imovine i da se raseljeni teraju da se integrišu u život u centralnoj Srbiji.

On je naglasio da će Srbija biti saveznik međunarodnoj zajednici i institucijama samouprave u Prištini, od kojih očekuje veliki angažman u narednom periodu na uspostavljanju multikulturalnosti, tolerancije i inkluzije na Kosovu i Metohiji.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport ukazao je da je EU sa 2,3 miliona evra finansirala ovaj projekat kako bi pomogla u rešavanju problema izbeglih i raseljenih lica kroz pružanje besplatne pravne pomoći.

Pravni tim, kako je konstatovao, uspešno je vodio slučajeve pred svim sudovima na Kosovu, te je samo tokom ovog projekta rešeno više od 1.800 predmeta.

Ako se saberu svi predmeti od 2008. godine EU je pomogla u rešavanju, kako je dodao, više od 2.400 pravnih slučajeva.

Komesar za izbeglice i migracije Srbije Vladimir Cucić ukazao je da je od juna 1999. godine sa Kosova u centralnu Srbiju došlo 210.000 ljudi, navodeći podatak da od 42.000 Srba, koliko je nekada živelo u Prištini, danas ih ima svega 26, u Prizrenu oko 20, a u Peći, Uroševcu, Đakovici i Vučitrnu nema nijednog povratnika.