Obnarodovane tajne Nobelovog komiteta posle 50 godina

Švedska akademija je    na svom sajtu obnarodovala  spisak  kandidata  nominovanih za Nobelovu nagradu za književnost za  1963.

Spisak  je objavljen sa  dopunskim beleškama i izjavama,  mada ne preterano izdašnim,  članova Nobelovog komiteta o svakom kandidatu.

Kao što je poznato,  Švedska akademija imena pretedenata na Nobelovbu nagradu čuva u strogoj   tajnosti 50 godina,  ostavljajući tako  dokonom svetu da pola veka nagađa i lansira prtetpostavke zbog čega nagrada nije pripala nekom drugom kandidatu,  nego   baš ovom. 

Opšte poznata je činjenica da upravo ta misterioznost  podstiče nagađanja,  politizujući  nagradu i čineći  je još popularnijom i interesantnijom za dokoni  beli svet.

Postavlja se pitanje:
 
„Da li  nakon pola veka,  kad  spiskovi kandidata iz užeg izbora  postaju dostupni javnosti, oni mogu izazvati intersovanje  radoznalog publikuma,  kao što  bi to zasigrno pobudili  odmah posle  saopštavanja  imena laureta?”

Sva imena  kandidata dostojna   nagrade

Čim se na sajtu Nagrade  pročita spisak kandidata  za 1963,  odmah se  može zaključiti da  na njemu  nema nijednog imena koje ne  bi bilo dostojno tog priznanja. 

Pitanje je samo kriterijuma izbora.

Pre 52.  godine - 80 kandidata  za Nobela,  a nagradu je dobio grčki pesnik Georgios Seferis

Spisak kandidata za Nobelovu nagradu za književnost za 1963.  g.  zaključen je rednim brojem 80.

Kao što je poznato,  te godine Nobelovu nagradu  je dobio grčki pesnik  Georgios Seferis  (1900-1971) s namerom  „da  se oda dužno poštovanje savremenoj Heladi,  njenoj  jezičkoj sferi“.
 
U obrazloženju nagarde je istaknuto:

„Za snažno lirsko pismo  nadahnuto dubokim uticajm kulturnog sveta drevne Helade.”

Pored  Seferisa,  u uži izbor Nobelovog komiteta ušlo je te godine još pet pisaca:  čileanski pesnik Pablo Neuda   koji je nagradu  dobio 1971, Irac Samuel Beket (1906-1989),  dobio je Nobelovu nagardu 1969, američki pesnik Visten Hju  Oden (Wiston Hugh Auden, 1907-1973)  za koga je Josif Brodski smatrao da ga je ovo najviše svetsko  priznanje za književnost nepravedno zaobišlo, japanski prozni i dramski pisac Jukio Mišima (1925-1970) i dansko-norveški novelista  Aksel Sandemuse  (Aksel Sandemose,  1899-1965).

U najuži spisak ušla su tri pesnika: Seferis,  Neruda i Oden. 

Među kandidatima  za Nobelovu nagardu je bio i predsednik Fracuske general  Šarl de  Gol (1890-1970) za ratne memoare,  čiji su predlagači imali u vidu da je jedan drugi veliki svetski državnik Vinston Čerčil (1874-1965) za svoje ratne memoare dobio  Nobelovu nagardu za književnost 1953.

Još uvek bez punog uvida  u diskusiju

Treba istaći da ni danas,  50 godina nakon skidanja  embarga s Nobelove arhive,  još uvek  nemamo  uvid u punu   diskusiju  koja se vodila među članovima Akademije  o pojedinim piscima.

Ti materijali su sadržani uglavnom u onom što je rekao i napisao tadašnji  stalni sekretar Švedske akademije Anders  Esterlnig (Anders Osterling).  Evo šta je na primer on zapisao o pobedničkom kandidatu Georgesu Seferesu:

„U Akademiji,  kako ja procenjujem,  vlada jedinstveni mišljenje  da  će se   dodeljivanjem nagrado Seferesu   bi se odalo  dužno poštovanje savrmenoj Heladi,  jezičkoj sferi koja je odavno čekala svoj lovorov venac u datom kontekstu. ”

Ova formulacija je interesantna  posebno  zato što  danas predstavnici Nobelovog komiteta stalno ponavljaju da se po teritorijalnom ili jezičkom  principu ova nagrada ne dodelejuje.

U listu „Sveska Dagbladet” pisac i novinar  Kaj Šueler  povodom otvaranja Nobelovog arhiva piše:

„To je postojalo,  (teritorijalni princip i jezičk sfera,  prim B.  R.)  ne znam da li je i danas tako. Jer ako pogledamo, početnu fazu, videćemo da su suviše široko nagrađivani skandinavski  autori,  zatim  pisci koji pišu na engleskom,  nemačkom i francuskom jeziku. A iz drugih jezičkih regiona,  ruskog i indijskog na primer,  samo izuzeci.

A 1963,  nominovana su četiri japanska autora, i Esterlnig piše kako bi bilo  interesantno proniknuti u japansku jezičku sferu. Ali na jeziku originala  oni to nisu mogli učiniti.”

Dobio Nobelovu nagardu na osnovu malog broja pesama prevedenih na švedski

Zanimljivo je da  se i sa stavralaštvom laureata za tu,  1963.  godinu,  Georgosa  Seferesa većina članova Akademije  mogla upoznati samo   na osnovu  malog broja njegovih pesama  prevedenih na  švedski jezik.

„Amoralnom“ Nabokovu nikad Nobelova nagrada!

U dužem spisku  kandidata za tu godinu bio je i jedan od navećih pisaca XX veka Vladimir Nabokov (1899-1977).

Njega je već na samom satrtu blokirao Nobelov komitet,  čiji je sekretar i glasnogovrnik,  već pominjani Anders Esterlnig  zapisao:

„O autoru amorlnog,  iako uspešng romana  ’Lolita’,  ni u kom slučaju  se ne može  raspravljati kao o kandidatu za nagradu”. Priznajući ipak virtuoznost Nabokova, Estreling  zaključuje:  „Ta virtuoznost,  međutim nije dovoljna  da  zadovolji visoke  zahteve o  idealističkom stvaralaštvu  ugrađenom u Nobelovu nagardu”.

Ni 1972.  godine,  kad je  Aleksandr Solženjicin,  koji je već postao nobelovac,  ponovo predložio Nabokova,   autor famozne Lolite nije  uvršetn  u uži  izbor,  da li zbog amoralnosti Humberta Humebrta ili iz nekih drugih razloga,  saznaćeno „uskoro“ - 2022 . godine! 

Intresantno je kako  1963.  među članovima Švedske akademije  prošla   kandiatura  Samuela Beketa,  kojoj se energično protivio novoizbarni član Akademije Karl Ragner Girov . 

Ni Andersu Esterlingu Beket nije bio po volji pošto nije odgovarao predstavi  o idealističkom stvaralaštvu,   jer njegove knjige  su „pune nihilzma,  negativizma i u mnogome deluju  depresivno”.

Njegova proza  i drame,  kako tvrdi ovaj visoko postavljeni  zvaničnik Švedske aakdemije, „minimlano stimulišu  samosvest našeg vremena koja se  nalazi pred ozbiljnom opasnošću“.

Anders Esterling ovako zaključuje „pravosnažnu presudu“  o nedodeljvanju Nobelove nagarde za 1963.  g.  Samulenu Beketu:
„Ja sam u svakom slučaju siguran da neću dati svoj glas za Beketa,  čak šta više,   spreman sam da svako razmatranje  te nominacije shvatim kao apsurd u njegovom sospstvenom stilu.”

Nije naodmet napomenuti da je to bila poslednja godina  za  Andersa Esterlinga na mestu sekretara Švedske akademije za književnost  . 

O Šolohovu i Jevtušrnku

Po mišljenju već citiranog pisca i novinara Kaj Šuelera,  u obnarodvanoj arhivskoj građi uočljivi su i pritisci na Nobelov komitet,  ali otkuda oni dolaze,  iznutra ili spolja,  on nije u stanju da razabere.

 U zapisnicima je napomenuto da je neko u Komitetu forsirao kandidaturu Šolohova. 

A evo kako izgleda taj podatak zapisan rukon  samog sekretara   Esterlinga.

Sudovi su formulisani tako da se već tada   videlo  kako  su i kvakitet i originalnost Šolohovljevog dela   bili ozbiljno stavljeni pod sumnju:
„Komitet je,  razume  se,  uvek  spreman da  pravedno oceni ulogu ovog  značajnog ruskog prozaika u onom stepenu u kojemu je moguće  dokazati da njegovo stvralaštvo u poslednje vreme  nije  zadobilo propagandni ili komformistički karakter.”

Te godine Šolohv nije dospeo u uži izbor,  ali  se   Švedski komitet ubedio da se njegovo delo  „ne odlikuje ni  propagndnim ni komformističkim karakterom” tek dve godine kasnije,  sad već bez učešća  Estrelinga u njegovom radu  i dodeleio autoru „Tihog Dona“  Nobelovu nagradu (1965.)

Jevgenije Jevtušenko „večiti mladoženja“ Nobelovkom

Iz arhive  Nobelovog komiteta objvaljene na sajtu Akademije saznajemo da je pre  nešto vuše od pola veka jedan među 80 pretedenata   za nagradu bio  i tada tridesetogodišnji  Jevgenije Jevtušenko,  (1933.) koji će svih ovih 52 godine ostati „večiti mladoženja Nobelovkom“.

Za Jevtušenka  su švedski akademici  tada konstatovali:
„Još je mlad.  Stvralački opus skroman .”

 A šta su o Jevtušenku rekli  švedski akademici 2013.  kad  kao pretendent  na Nobela    imao napisanih knjiga do krova,  pa  i više,  znaće se tek 2063. godine.

 Izveštaj će pisati ko doživi.

Klišeirine formulacije obrazloženja Nobelovg komiteta

Ako bacimo pogled na neka od obrazloženja Nobelovog  komiteta koja su kao „poslovna pratnja“ pratila odluke o dodeli nagrade,  ne možemno  a da ne primetimo  skoro jednoobraznu, klišeiranu domišljatost formulacija. 

Čega tu svega nema, šta se sve ne može pročitati – slušajći  kako  „škrguću“ misli ocenjivača najboljih književnih tvorevina u svetu za tu godinu.

Evo na primer jedne takve formulacije:

„Nagrada se dodlejuje za stvaralaštvo u kojemu je sadržano sve – od kapi rose do kosmosa”. 

Ili:   „Za poeziju koja minucioznom preciznošću  opisuje istorijske i biološke pojave u kontekstu čovečje realnosti“.

Ima još:  „Za  stvaranje neiznmerne količine  obličija zadivljujućih situacija uz učešće marginalnih lica.”

A ima i ovakvih formulacija:

„Za traženje   novih   pravaca,  pesničkih avantura,  osećajnih uzbuđenja, u kojima autor postaje istraživač  čovečanstva izvan predela  postojeće civilizacije.”


Branko Rakočević