Konclogori Amerike

List Breaking  Down The News početkom ovog meseca  (jun,  2015.) objavio je članak pod naslovom „Britaniji nisu potrebni lageri FEMA. Autor članka  Šte Mirat starhuje da bi američki program Rex 84  mogao biti primenjen i u Engleskoj.  Na tako nešto već deset godina  ukazuje Bela Kuća. Vašington je za Britance čak našao i preduzimača koji će brzo  i jeftino izgraditi centre za internaciju građana-izraelsku kompaniju G4S. Ta kompanija je poznata po tome što postavlja i montira uređaje i opremu za  automatsko čuvanje zatvorenika u Americi koji su tako sigirni da ni miš ne može izaći iz zatvroskih prostorija.

Po rečima Šte Mirata ovde se radi o programu  prema kojemu u slučaju državne  neophodnosti milioni ljudi bez istrage i suđenja mogu mogu biti deportovani u specijalne logore. Kao argumantacija za obične Engleze navodi se  neophodnost borbe  sa emigramtima beskućnicima  kao i događaji povezani sa terorističkim aktom koji se dogodio 2005. Podsećamo,  da su  tada  u  pomoć Britnacima došli  američpki eksperti koji su ih prekoravli što nisu izgradili sitem logora  u koje bi se mogli deportovati   u vreme istrage svi  arapski   emigranti.

Ministarstvo za vanredne sitiacije na američki način

Što se tiče američkih centara za intenaciju,  to su specijalne ustanove  koje se nalaze u nadležnsti Federlane agencije  za uravljanje zemljom  u kriznim sitiucijama  (FEMA),  analogno ministarstvu za vanredne  situacije  koje postoji u nekim zemljama.  Dok je početkom 2000. godine u na teritorijio SAD  bilo 600 ovakvoih logora,  sad ih po podacima   koje navodi Ken Adači,  glavni urednik  Educate-Yourself  izgrađeno još 200  od kojih su najveći u bizino grada Ferbenks  (Fairbanks)  na Aljasci  u kojemu u izolaciji od društva može biti smešteno pet miliona građana za koje se posumnja da mogu predstavljati pretnju bezbednosti SAD.

„Ti centri su tipični lageri strogog režima  s visokim zidovima  i bodljikavom žicom  koja je postavljena nutar logora“,   ističe Ken Adači dodajući da se ne krije da su „ti  takozvani logori za internaciju sagrađeni po uzoru na koncenrtacione logore  u nacističkoj Nemačkoj“.

Američke vlasti,   što je sasvim razumljivo,  to negiraju,  a činovnici odgvorni za kontakt sa medijima ponavljaju da „se sve radi u iteresu građana“.

Bez obzira na dekalrativne ciljeve „o zaštiti  stanovništva u slučaju  katastrofa“,  agencija  FEMA ne zna kako da izbegne oštre  kritike društva zbog toga što nije sposobna da deluje u kriznim situacijama. Posebno se navodi kakastraofa izavana   uraganom  „Katrina“  u avgustu 2005.  koja je pogodila Novi Orlean čiji su stanovnici  umesto doturanja velike pomoći  bili svedoci  borbe  koju je agencija  FEMA vodila sa fotorporterima koji su fotogafisali poginule.  Da bude još gore,  FEMA koja nije bila dorasla postavljenim zadacima anagažovala je privatene vojne  kompanije koje praktično nisu imale nikakvog  iskustva u spasavanju  ljudi.

U vezi s tom pravnom zbrkom  je  jurisdikcija  ratnog stanja ili „unutrašnjih  nemira“ kada se  privremeno obustavlja  primena ustava SAD.

Saglasno  direktivi predsednika Buša  NSPD51/HSPD -20, agencija  FEMA ulazi u strukturu  Ministarstva  odbrane. Prema svedočenju organizaija koje se bave zaštitom ljudskih prava,  već su satsavljeni tajni spiskovi „neprijateljskoh bojovnika“   koji mogu biti uhapšeni na neodređeno vreme i bez prethodne  podignute optužnice  i pri tome se sami centri za inzetrnaciju i ne nazivaju drugačije nego konclogori.  Takvo iskustvo u SAD  već postoji.

Kako je Amerika nadahnjivala Hitlera

U  svojoj dokumntarnoj knjizi  „Kako je Amerika nadahnjivala Treći Rajh“  Dejvid Dorado Romo  piše o „crnoj rupi“ sitorije posvezanoj sa  rasnim progonima  meskičkih emnigranata na granici „Rio-Grande“. U njoj autor navodi podatke o tome da su saradnici američlkog  Imigracionig departmanta  počevši od 1916.  podvrgvali „pseudonaučni tretmanu  uhapšenih koje su razvrstavali  na osnovu njihovih umneih i fizičkioh sposobnosti.

Romo navodi šokantne  dokaze  o uticaju američkioh imigracionih metoda na formiranje  nacističkog pogleda na svet kod Nemaca. On posebno citira  Hitlerovo pismo  napisano 1924:

„U SAD su za imigrante  ustanovili naučne metode koje se primenjuju pri donošenju odluke da li im se dozvoljava  ulazak u zemlju  zavisno od konkretnih rasnih potreba.“

Godine 1938.   u nemačkom naučnom  časopisu „Anzeiger fur Sahalinskund“ nacistički hemičar dr Gerhard Peters ojavio je pun izveštaj o „dezinfekciji u američkom zvodu El-Paso“.  U  toj studiji on je priložio i dve fotografije kao i šemu mehanizma  koji  raspiruje „Ciklon B“ u železničkim vagonima. Istina,  taj gas su Amerikanci primenjivali za dezinfekciju odeće  imigranata.  Nacisti su,  kao što je poznato,  tu ideju realizovali na ljudima.  Dejvid Rom je istovremeno uveren  da je taj vid dezinfekcije odeće imigranata koju su  vršili Amerikanci  bio uzrok masovne smrti među iscrpljenim emigrantima  koje su posle kupanja u kupatilima s bezinom ponovo oblačili u  dronjke  prethodno tretirane  „Ciklonom –B“.

Prvi GULAG u svetu

Američki konclogori za meskičke emigrante  nisu bile prve  takve vrste  ustanove u SAD.

Još 1863.  i 1864. u SAD je delovao veliki broj konclogora čijim sužnjima  nije uakzivan ni najprostiji oblik bilo kakve medicinske pomoći.

Najpozntiji koncologro toga vremen bio je  podignut u Andersonvilu i u njemu je bilo zatočeno 45.000 „svernjaka“  od kojih je umrlo 13.000. Komandant ovog konclogora bio je izvesni Hneri Virc,  poznat po svojim sadističkim  sklonostima.

Slična situacija je bila i u konclogoru u Makoni namenjenom za 10 hiljada logoraša,  ali je  se u njegovim barakama stiskao preko 35 hiljada   mučenika.  Istoričari pišu da je lager bio polupotopljen u fekalijama, a sami robijaši su ličili na živeskelete u dronjcima.

Nije mnogo bolje bilo ni u konclogoru   Elmira  koji je bio prenaseljen „samo“ duplo.  Uostalom,  položaj i sazanje  logoraša ničim se nisu razlikovali od o nog u Makoni. Mnogi su bili goli, pošto im je oduzeta odeća.

Ovaj knclogor se „proslavio“  time što  su   do njega bile organizovane plaćene eskurzije  za  garađane „željne da zavire i da se uvere u očaravajuću pravednost“.

Demokrtska zona

Za vreme Drugog svteskog rata daščane krevete u američkim konclogorima su „zaposeli“  Japanci.

Godine 1941.  predsednik SAD Frenklin D. Ruzvelt  naredio je da se sačini spsiak svih Japanaca prvog i drugog pokoljenja koji su u zemlji,  a među  njima i naturalizovanih građana.

Dana 9.   decembra 1941.  oko 1300 starešina japanske dijaspore našlo se u logorima za neprijatelje (enemy alien unterment  campus). Dan ranije novine  LA Times (Los Anđelos Tajms) izašle su antijapnskim uvodnikom „Zmija  je uvek zmija bez obzira gde se izlegla. Na taj način Amerikanac japanskg porekla rođen od japanskoh roditelja  odršće kao Japanac,  a ne Amerikanac“.

Godine 1942. hajke na Japance u SAD poprimile su  sistemski karakter. U San Francisku su objavljeni spiskovi  Japanaca sa adresama  i za njih je bio uveden policijski čas. Mnogi sa tog spiska su stradali od ruku  loklanih nacionalista.

Godine 1943. počeo je da  se primenjuje ukaz broj 9066  na osnvu koga je usledio totalni progon  Japanaca.

U okviru  tog dokumenta Federalne rezerve (Narodna banka SAD) kofiskovale su i prenele u državno vlasništvo imovinu i aktive Japanaca koji su bili inernirani u  deset logora. Oni su tamo živeli u „barakama proste konstrukcije pokrivemnim daskama i gter papirom bez kanalizacije  i kuhinja“,.

Ukupno je u logorima  iza bodljikave žice bilo i internirano  više od 110 hiljada Japanaca. Ti događaji su dobili naziv „demokratski holokaust“. 

Kad se rat završio,  Japancima je bilo dozvoljeno da se vrate u svoje gradove,  a 1948. počeli su da dobijaju kompenzaciju u iznosu od 10 centi za jedan dolar izgubljene imovine pod uslovom da o tome poseduju  odgovaajuću dokumentciju.

Na pokajanje vlasti   trebalo je poduže čekati.  Senat SAD u deklaarciji  S-1099.  konstatovao je   „da se interniranje lica japanskog porekla  objašnjava rasnim predrasudama,  ratnom histerijom i greškama političkog rukovodstva“.

Primedbe:

Program  Rex-84  sastavio  je potpukvnik Oliver Nortom 1984.  kao scenario  za Federalnu  vladu SAD za privremeno ograničenje ustavnih prava i sloboda građana i uvođenja ratnog stanja.  

Plan predviđa hapšenje  velikog broja američkih građana, koji, kako se procenjuje,  predstavljaju pretnju   nacionalnoj bezbednosti.

Tako  se, na primer,  u slučaju „ustanka crnaca“ predviđa da se u specijalne logore internira čak  21  milion tamnoputih Amerikanaca.

Branko Rakočević