Stogodišnjica Maljevičevog „Crnog kvadrata“

Početkom ovog meseca (8.  juna) „Crni kvadrat“  Kazimira  Maljeviča napunio je 100 godina postojanja.

Smatra se da je upravo tog dana 1915.  slikar završio  kanonsku verziju slike koja se čuva u Tretjakovskoj galeriji.

„Crna kocka“  „Crnom kvadratu“

Uoči ubileja,  Jurij Rost, likovni umetik i kolumnosta „Nove gazete“, otkrio je u dvorištu svog ateljea na Čistim Prudima  u Moskvi  spomenik „Crnom kvadratu“,  svoj rad  - „Crnu kocku“.

Kocka  je ustremljena ka nebu  među jablanovima.  Ozgo je povezana konzolama sa sudenom zgradom,  a ozdo sa zemljom.

Tako    po zamisli  autora, Jurija Rosta,  kocka  u stvari predstvlja balon.  U smislu aerostata.

Samo što je umesto korpe  pod njom-  cela planeta.

Kocka se, konačno,  ne može porediti sa balanom u pogledu aerodinamičnosti.

Ali mi se nikuda  i  ne žurimo.  Brzina okretanja Zemlje (1.670 km na čas) nam je sasvim dovoljna.

Osim toga, kocka je uglasta. 

Kao i ove rečenice. 

6 grana. 

7 vrhova.

12 rebara.

Maljevičev kvadrat - „nulta forma“

Očni vid  se ima za šta uhvatiti,  nešto razgledati.

A balon je isti,  s koje god strane da ga posmatraš. Šta na njemu ima da se razgleda?

Ipak nije tako prost kvadrat koji je Maljevič nazvao „nultom formom“.
 
Posluženje na svečarima: Votka iz kanti za vodu,  suprematski sendviči  sa kavadrtnim parčetom slanine na kvadratnom parčetu crnog hleba

Na svečanosti  obeležavanja stogodišnjice „Crnog kvadrata“  i otkrivanja spomenika, zvanicama je služena votka iz kanti za vodu  i suprematski sendviči:  kvadratno parče slanine  na kvadrtanom parečetu crnog hleba.

Zemljani,  polećemo !


Branko Rakočević