Стогодишњица Маљевичевог „Црног квадрата“

Почетком овог месеца (8.  јуна) „Црни квадрат“  Казимира  Маљевича напунио је 100 година постојања.

Сматра се да је управо тог дана 1915.  сликар завршио  канонску верзију слике која се чува у Третјаковској галерији.

„Црна коцка“  „Црном квадрату“

Уочи убилеја,  Јуриј Рост, ликовни уметик и колумноста „Нове газете“, открио је у дворишту свог атељеа на Чистим Прудима  у Москви  споменик „Црном квадрату“,  свој рад  - „Црну коцку“.

Коцка  је устремљена ка небу  међу јаблановима.  Озго је повезана конзолама са суденом зградом,  а оздо са земљом.

Тако    по замисли  аутора, Јурија Роста,  коцка  у ствари предствља балон.  У смислу аеростата.

Само што је уместо корпе  под њом-  цела планета.

Коцка се, коначно,  не може поредити са баланом у погледу аеродинамичности.

Али ми се никуда  и  не журимо.  Брзина окретања Земље (1.670 км на час) нам је сасвим довољна.

Осим тога, коцка је угласта. 

Као и ове реченице. 

6 грана. 

7 врхова.

12 ребара.

Маљевичев квадрат - „нулта форма“

Очни вид  се има за шта ухватити,  нешто разгледати.

А балон је исти,  с које год стране да га посматраш. Шта на њему има да се разгледа?

Ипак није тако прост квадрат који је Маљевич назвао „нултом формом“.
 
Послужење на свечарима: Вотка из канти за воду,  супрематски сендвичи  са кавадртним парчетом сланине на квадратном парчету црног хлеба

На свечаности  обележавања стогодишњице „Црног квадрата“  и откривања споменика, званицама је служена вотка из канти за воду  и супрематски сендвичи:  квадратно парче сланине  на квадртаном паречету црног хлеба.

Земљани,  полећемо !


Бранко Ракочевић