Republika Srbska i Srbija u žiži evropskih i svetskih događaja

Svedoci smo ovih dana da su Republika Srbska i Srbija u u žiži evropskih i svetskih događaja. Od Saveta bezbednosti UN, Parlamenta EU, NATO „integracija“, kao i nizom drugih političkih aktivnosti. Da li se dve bratske republike nalaze pod opštim pritiskom Zapada, razgovarali smo vojno-političkim analitičarom, pukovnikom Gostimirom Popovićem.



Kakva je geopolitička pozicija Republike Srpske i Srbije u očima EU i SAD?

- Kada govorimo o trenutnoj geopolitičkoj poziciji Srbije i Republike Srpske treba poći od dva gledišta. Prvo je, da je geopolitička situacija vrlo aktuelna i da se Srbija i Republika Srbska nalaze u žiži i evropskih i svetskih događaja. Drugo, geopolitička situacija je vrlo komplikovana i iza određenih aktivnosti se nalaze i neke druge podzemne aktivnosti koje mi još ne vidimo. Vrlo teško je doći do njih, te se je u tom smislu i teško pripremiti. Međutim, ovo drugo je vrlo opasnije nego prvo, tako da treba unapred razmišljati.

Kada govorimo o EU i odnosu prema Republici Srbskoj i Republici Srbiji moramo shvatiti da EU pod uticajem vrlo neprincipijelnih SAD ima odnos koji nije korektan i koji nije dobronameran. Iako se svi zaklinju u EU kao zajednici naroda i zajednici koja demokratski funkcioniše, ona ipak zahvaljujući negativnom uticaju SAD i Velike Britanije u stvarnosti nije to.

Ako posmatramo odnos prema Republici Srbskoj i Srbiji, a u poslednjih nekoliko godina i prema Grčkoj, videćemo da tu ima svega, samo nema dobronamernosti. Uzećemo samo jedan primer. Jedan vrlo nekorektan odnos prema najstarijem narodu u Evropi u kojem je praktično stvorena demokratija i stvoren demokratski pristup, odnosno Grčka. EU se ponaša maltene, kao neko ko ne želi da Grčka postoji,  kao da zna da su oni i pre njih i radili i vodili poslove narodne i demokratske.

Tu imamo jedan vrlo opasan odnos EU prema Republici Srbskoj i Srbiji, a aktuelan je i prema Grčkoj i za očekivati je da će se on nastaviti upravo zbog ovog negativnog uticaja. Mi moramo shvatiti i sagledati da u Evropi nije samo jedan narod, nego da je to konglomerat naroda. Mnogi narodi ne dele mišljenje onih koji se javno eksponiraju.

Uzmimio za primer, Grčka je vrlo korektna prema Republici Srbiji i Republici Srbskoj. Italija vrlo korektna prema Republici Srbiji i Republici Srbskoj, Šanija, Portugalija i Norveška. Imamo mnogo naroda i zemalja, a pre govorimo o narodima nego o državama, koji imaju pozitivan odnos. Njihov uticaj u EU, iako kažu da su svi ravnopravni, ipak nisu, jer EU je napravljena da su svi ravnopravni teoretski. U praksi to nije tako. Neki su ravnopravni, a neki malo ravnopravniji. Tako da je upravo, da ti koji su malo ravnopravniji iskazuju svoj negativni odnos, pod negativnim uticajem SAD i Velike Britanije.

Kada se govori o tome, EU treba da se razvija i da postoji kao zajednica starih evropskih naroda i da prave svoj sistem kako je i teoretski zamišljen.

Sa druge strane postoji i alternativa. Ne smemo govoriti o tome da ne postoji alternativa i stavljati glavu u pesak pored Rusije i evroazijskih integracija. Uticaj Rusije u savremenom svetu jednostavno je vrlo pozitivan i korektan. Rusija nikada nije pokazala nepoštovanje prema drugim narodima, ma koliki oni bili, veliki ili mali. Rusija ima odnos poštovanja prema svim narodima i to bi EU mogla i malo da nauči, a ne da se arogantno ponaša kao i mentori preko okeana. Dakle, geopolitičko stanje na jugoistoku Evrope gde centralno mesto imaju Republika Srbska i Republika Srbija u narednom periodu biće u žiži interesovanja i vrlo je značajno da se zajedno sa Moskvom i sa drugim sistemima sa kojima treba raditi, da se jednostavno eliminišu negativni uticaji. To će biti vrlo teško. Međutim, moguće je sa jednom izbalansiranom pričom i pristupom da Republika Srbska i Republika Srbija prevaziđu sve pritiske i izađu čak i jače nego što su ih ovi uterali u ovu situaciju.

Bespogovorno stremljenje takozvanim „evropskim vrednostima“ od strane rukovodstva Republike Srbije i Republike Srpske, uprkos svim štetnim potezima EU prema obe republike, kako se to može objasniti? Sa jedne strane imamo samo uslovljavanja i zahteve, od strane Zapada, a sa druge, srbska rukovodstva u bespogovornom stremljenju „evropskim vrednostima“ se potčinjavanju njihovim uslovima i zahtevima.

- Kada govorimo o odnosu nosilaca određenih funkcija u srbskom narodu, pojedini delovi međunarodnih snaga i institucija su izvukli ličnosti koje nemaju ni snage ni moći ni znanja ni želje da se odupru svemu negativnom. Naravno da treba razvijati sve pozitivne vrednosti. Ali, bezpogovorno i bez alternative prihvatati samo jednu ponuđenu opciju, to zaista predstavlja očit primer, da oni koji to rade jednostavno moraju to da rade. To bi narod morao na izborima prepoznati, i tražiti i izvlačiti ljude koji imaju snage i sposobnosti da se odupru svemu tome. Međutim, isto tako, ovi sa druge strane ne sede skrštenih ruku. Oni prate sve one koji izlaze u javni život i na svaki način utiču na njih da prihvate određene zahteve koji idu. Imamo primer u Republici Srbskoj kada su američki narednici bez kucanja ulazili u kabinet predsednika Republike Srpske do pre izvesnog broja godina. Jednostavno radili su sve, što im amerikanci kažu. Kada je to prekinuto i kada se više ne može tako raditi, e onda u Republici Srbskoj nije demokratija, nije ovo, nije ono. Jednostavno, treba da izađu ljudi koji imaju znanja i moći, snage i želje da se odupru tim pritiscima.

Ne treba bežati od vrednosti. Pozitivne treba prihvatati, a negativne ni po koju cenu ne treba prihvatati, pogotovo one stvari koje utiču na opstanak srbskog naroda.

Vanja Savićević,