Nijedna odluka na Saboru ne može biti doneta bez Ruske crkve

Kako teku pripreme za Svepravoslavni Sabor, zbog čega je predsaborni proces zatvorenog karaktera, da li pravoslavci od Sabora treba da očekuju reformisanje crkvenih pravila i ujedinjenje s katolicima, - na ova i druga pitanja portala Pravoslavie.Ru odgovara mitropolit Volokolamski Ilarion, predsednik Odeljenja za spoljne crkvene odnose.

— Prošlo je već više od godinu dana otkako je objavljen saziv Svepravoslavnog Sabora 2016. godine. Kako protiču pripreme za Sabor?

— Odluka o održavanju Svepravoslavnog Sabora je doneta na Sabranju poglavara koje je u martu prošle godine održano u Istambulu. Tada su postignuti i glavni dogovori o oblicima pripreme za Sabor, koji će se odvijati na osnovu jednoglasnosti svih Pomesnih Pravoslavnih Crkava. Između ostalog, osnovana je Specijalna međupravoslavna komisija za ponovno razmatranje i redigovanje nacrta sabornih dokumenata koja su u okviru predsabornog procesa usvojena u toku poslednjih decenija. Komisija se tri puta okupljala na zasednjima, od kojih su dva održana ove godine i do sada je već završila sa radom. Ipak, komisija nije uspela da potpuno ispuni mandat koji joj je dat, pošto se rad nije odvijao intenzivno. Tako da nisu sva dokumenta koja je trebalo redigovati dobila konačnu formulaciju.

— Koja dokumenta je komisija uspela da razmotri?

— Razmotrena su najzasterelija dokumenta, pre svega ona koja se odnose na pitanja međuhrišćanskih odnosa, pošto su se upravo u ovoj oblasti desile najozbiljnije promene u poslednje vreme. Mnoge protestantske zajednice su krenule putem liberalizacije veroučenja i morala, što je dovelo u pitanje mogućnost i svrsishodnost našeg dijaloga s ovim zajednicama. Tako su članovi komisije proglasili zastarelima dva dokumenta o međuhrišćanskoj problematici koja su sačinjena još 80-ih godina prošlog veka. Njihov tekst je u značajnoj meri ponovo razmotren, skraćen i objedinjen u jedan dokument skromnijih razmera. Imajući u vidu promene koje su se odigrale u svetu, komisija je takođe ponovo razmotrila dokument posvećen doprinosu Pravoslavne Crkve pobedi hrišćanskih ideja mira, slobode i bratstva i ukidanju rasne diskriminacije. Razmotren je dokument «Važnost posta i njegovo poštovanje danas». On nije izazvao značajnije nesuglasice, jer se njime samo potvrđuje i sistematizuje postojeća praksa Crkve, koja se ranije nije u potpunosti odražavala u sabornim aktima. Zatim je radne varijante sva tri dokumenta razmotrio Sveti Sinod Ruske Pravoslavne Crkve koji ih je predao Sinodalnoj biblijsko-bogoslovskoj komisiji radi izučavanja i izrade odgovora, kao i predloga za njihovo eventualno popravljanje. Predloge koje komisija pripremi treba da odobri Sveti Sinod, a posle toga će ih delegacija naše Crkve izložiti na Svepravoslavnom predsabornom savetovanju, gde će navedena dokumenta biti ponovo razmotrena.

— Da li je tačno da se Sabor saziva u cilju reformisanja crkvenih pravila i ujedinjenja pravoslavaca i katolika?

— Za ovakve tvrdnje koje, nažalost, namerno šire neki informativni resursi, nema nikakvih osnova. Zapravo, pitanja kao što su ukidanje ili slabljenje postova, ukidanje monaštva, drugi brak klirika, oženjeni episkopat, prelazak svih Pomesnih Crkava na novojulijanski kalendar i ujedinjenje pravoslavaca s drugim hrišćanskim zajednicama, čak se ne nalazi na dnevnom redu Svepravoslavnog Sabora. U to se lako možemo uveriti ako pogledamo tekst samih nacrta sabornih odluka. Između ostalog, s detaljnim izvodima iz dokumenta, kao i s istorijom razvoja svake teme koja će biti pokrenuta na Saboru svako može da se upozna na osnovu referata koji sam u novembru 2011. godine izložio na Sankpeterburškoj duhovnoj akademiji. Tekst referata, koji je trebalo da nadomesti nedostatak pouzdanih informacija o istoriji i trenutnom stanju priprema za Sabor, dostupan je na sajtu Odeljenja za spoljne crkvene odnose.

Moram reći da temu Svepravoslavnog Sabora prate i snage, koje bi želele da Crkva oslabi. Prirodan i našem narodu svojstven konzervativan odnos prema promenama u crkvenom životu neki koriste kako bi ljude uvukli u zapravo anticrkvenu kampanju. Između ostalog, vernicima kojima se prvo sugerišu fantastične predstave o predstojećem Saboru nakon toga se predlaže da se pridruže potpisivanju izvesnih kolektivnih obraćanja protiv njegovog održavanja. I premda se ova delatnost prikriva odbranom čistote Pravoslavlja, ona ima očigledno raskolnički karakter i usmerena je na podrivanje autoriteta Crkve i poverenja u sveštenonačalije.

Sa sigurnošću mogu da kažem da iako predstavnici pojedinih Crkava ponekad predlažu nacrte sabornih odluka koji nisu u skladu s predanjem Pravoslavne Crkve, naša Crkva nikad neće pristati na ovakve odluke. A nijedna odluka na Saboru ne može biti doneta bez Ruske Crkve, pošto je uslov za to jednodušna saglasnost svih Pomesnih Crkava.

— Ipak, predstavnici pravoslavne javnosti se često žale na nedostatak potpunijih informacija o pripremama za Sabor. Sa čim je povezan zatvoreni karakter predizbornog procesa?

— Pripreme za Svepravoslavni Sabor su počele još 60-ih godina prošlog veka. Položaj u kojem su se zbog poznatih razloga u to vreme nalazile mnoge Pomesne Crkve u znatnoj meri je odredio i formu pripremnog procesa. U uslovima kad je u Sovjetskom Savezu, kao i u drugim zemljama istočne Evrope crkveni život bio prinudno ograničen samo na bogosluženja u hramu, šire učestvovanje klira i mirjana u izradi ili razmatranju sabornih dokumenata je, naravno, bilo nemoguće. Istovremeno, teško se može smatrati da je ovakav poredak pripreme za Sabor danas opravdan. Počevši od 2008. godine, kad su pripreme za Svepravoslavni Sabor posle dugogodišnje pauze obnovljene, predstavnici Ruske Pravoslavne Crkve, a pre svega Njegova Svetost patrijarh Kiril su govoreći na međupravoslavnim susretima više puta apelovali na to da predsaborni proces postane transparentniji. U istom duhu je bilo govora na Arhijerejskom Saboru 2013. godine, kad je predloženo da se pređe na šire razmatranje sabornih odluka, čije se radne varijante po ustaljenoj praksi trenutno ne objavljuju u potpunosti. Ovaj predlog je potekao na osnovu pozitivnog iskustva rada Međusabornog prisustva, koje je u Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi osnovano 2009. godine, u okviru kojeg u izradi i razmatranju dokumenata Arhijerejskih Sabora ne učestvuju samo arhipastri i bogosovi, klir i monasi, naučni i kulturni radnici, već i svi zainteresovani članovi Crkve zahvaljujući mogućnosti vođenja diskusije na zvaničnom sajtu Prisustva. Mislim da bi primena ovog mehanizma rada i na predsaborni proces omogućila efiksniju pripremu Svepravoslavnog Sabora. Međutim, pošto nisu sve Pomesne Crkve spremne da se odreknu načina pripreme na koji su navikle decenijama, Međupravoslavna pripremna komisija se sad još uvek pridržava starog poretka. Istovremeno se trudimo da, koliko je to moguće i ne protivreči načinu rada usvojenom u ovoj fazi, informišemo svoju pastvu o svim etapama predsabornog procesa i o najvažnijim odlukama koje donosimo.

Mitropolit Volokolamskiй Ilarion (Alfejev)