Albreht Direr i njegove grafike

U Konaku Kneginje Ljubice u Beogradu otvorena je izložba „Albreht Diler i savremenici...“

Ocenjujući stvaralaštvo Albrehta  Dilera (1471-1528) njgov savremenik,  proslavljeni humanista  Erazmo Roterdamski (1466-1536) je 1528,  godine napisao: „... šta sve on ne može izrziti u jednoj boji  to jeste crnim crtežom? Senku,  svetlost,  blesak,  uzvišice i udubljenja, blagodareći čemu svaka stvar  predstavlja pred očnim vidom gledaoca samo svoju  granu.  Oštro zapaža  on pravilne proporcije i njihove uzajamne međuzavisnosti. Šta sve on ne izražava,  čak  i ono što se ne može  naslikati –vatru,  sunčeve zrake,  grom, sevanje,  munje,  koprene magle, sva opažanja,  osećanja,  i na kraju svu dušu čoveka  koja se izražava u svimpokretima rela,  maltene i sam glas ljudski. Sve to on s takvom umetničkom snagom  predaje takvom minucioznošću i najtaninijim crtežima  i to isključivo crnim  tako da bi ti naneo uvredu crtežu ukoiko bi poželeo da u njemu nastaniš boje.

Zar nije veličanstvenije  ovako  da se bez sijanja boja postigne  veličina u tome čime se pri podršci boje odlikovao  Aceles? “

Slikar,  crtač,  grafičar, humaniosta,  naučnik, Direr je bio prvi umetnik u Nemačkoj koji je počeo da izučava matematiku i meganiku, građevinatrstvo i fortifikaocionu tehnologiju; on je prvi nemaćli umetnik koji je  počeo u umetničkom radu  da primenjuje  svoja naučna znanja  iz oblasti perspektive  i proporcije.  On je bio jedini nemački slikar XVI veka koji  je iza sebe ostavio  književno nasleđe. Neobična umetnička obdarenost,  široka interesovanja, raznvrsna znanja  Albrehta Direra  svrstavaju u isti red s takvim proslavljenim genijalnim  stavaocima Renesase kao što su bili Leonardo da Vinči,  Mikelađelo,  Rafael.

Bogatstvo fantazije,  dubina stvaralačke misli, talenat i majstorstvo  sliakra najpotpunije je  su izražene u obasti grafike,  pa prema tome njoj pripada vodećemeste u Direrovom genijalnom stavralačkom opusu.

Delartnost Direra je protekla u specifčnim uslovima Severne Renesanse  u godinsma kad su Nemačku potresali  burni  socijalni,  političlki i religiozni nemiri koji su  se odrazili u pokretu  Reformacije.

Italija je izvršila veliki utcaj na kuturu Nemačke i to u rvom redu italijanski humanizam.  Dela antičkih autira  i italiajnskih  naučnika  koja su stizala s juga široko su serasprostirala po Nemačkoj. Početkom XVI veka u vekim nemačkim gadovima već su delovali  humanistički  kružoci, koji su propagirali klasičnu književnost i slikarstvo. Pod njihovim uticajem nemački slikari,  čije  stavralaštvo je još  bilo  prožeto  snažnim  tragovima gotike,  već su pabvili prve ppteze  da slikau po uzoru na italijsnake majstore.  Glavnu pažnju oni su umeravali na izučavanje zakona perspektive iproprcije čovečjeg tela.

Stekavši  prve umetničke navike u  porodici, naučivši se tajnama  slikarskog  majstorstva od umetnosti  ksilografije i najvećeg nirneberškog slikara Mihela Volgemuta, Direra je sačuvao za ceo život svoju provrženost k raznovrsnim  vidovima slikarstva. On je  postao prvi nemački živopisac u čijemse stavbaralaštvu isšoljilo intersovanje ne samo prema bakrorezu kao kod njegovog prethodnika  Martina Šonhauera,  nego i prema gravirama ma drvetu. Delujući paralelno,  obe tehnike  su vršile stilistički uticaj jedna na drugu. Međutim,  ako se  gravirama   na drvetu  izražavao  emocionalni uticaj epohe,  bakrorezi su bili povezani s  rešenjima stvaralačkih i filozofskih problema  koji su mučili umetnika tokom celog života. Osobenosti  korišćenja  svake od ove dve tehnike, objašnjava se različitim namenama gravira.

Gravire na drvetu,  bliske narodnim sliakma i ilutacijama,  bile su razumljivije  oničnom svetu kojemu su i bile namenjene.

Bakrorezi nastali u porfesuonalniom  sredini juvelira,  doprinosile su  rešavanju specifičnih umetničkih probelma i namenjeni su likovnoj publici koja je bolje pućena i prpremljena za recepciju    umetničkh dela.

U svom radu tokm celog života Direr nije izdvajajao posebno nijednu tehniku,  ali  je počeo s ksilografijom.   Pretpostavlja se da je u  mladalačoim godinama za vreme  svog krstarenja po Nemačkoj  u sovjstvu šegrta,  budući slikar   učestvovao u pravljenju crteža za  ksilograf  kojisu bili pozanti u  XV veku,  među kojima  s isticao „Boed ludaka“  nemaćčkog satiričara  Sebastijana  Branta (1458-1521).