Албрехт Дирер и његове графике

У Конаку Кнегиње Љубице у Београду отворена је изложба „Албрехт Дилер и савременици...“

Оцењујући стваралаштво Албрехта  Дилера (1471-1528) њгов савременик,  прослављени хуманиста  Еразмо Ротердамски (1466-1536) је 1528,  године написао: „... шта све он не може изрзити у једној боји  то јесте црним цртежом? Сенку,  светлост,  блесак,  узвишице и удубљења, благодарећи чему свака ствар  представља пред очним видом гледаоца само своју  грану.  Оштро запажа  он правилне пропорције и њихове узајамне међузависности. Шта све он не изражава,  чак  и оно што се не може  насликати –ватру,  сунчеве зраке,  гром, севање,  муње,  копрене магле, сва опажања,  осећања,  и на крају сву душу човека  која се изражава у свимпокретима рела,  малтене и сам глас људски. Све то он с таквом уметничком снагом  предаје таквом минуциозношћу и најтанинијим цртежима  и то искључиво црним  тако да би ти нанео увреду цртежу укоико би пожелео да у њему настаниш боје.

Зар није величанственије  овако  да се без сијања боја постигне  величина у томе чиме се при подршци боје одликовао  Ацелес? “

Сликар,  цртач,  графичар, хуманиоста,  научник, Дирер је био први уметник у Немачкој који је почео да изучава математику и меганику, грађевинатрство и фортификаоциону технологију; он је први немаћли уметник који је  почео у уметничком раду  да примењује  своја научна знања  из области перспективе  и пропорције.  Он је био једини немачки сликар XVI века који  је иза себе оставио  књижевно наслеђе. Необична уметничка обдареност,  широка интересовања, разнврсна знања  Албрехта Дирера  сврставају у исти ред с таквим прослављеним генијалним  ставаоцима Ренесасе као што су били Леонардо да Винчи,  Микелађело,  Рафаел.

Богатство фантазије,  дубина стваралачке мисли, таленат и мајсторство  слиакра најпотпуније је  су изражене у обасти графике,  па према томе њој припада водећеместе у Диреровом генијалном ставралачком опусу.

Делартност Дирера је протекла у специфчним условима Северне Ренесансе  у годинсма кад су Немачку потресали  бурни  социјални,  политичлки и религиозни немири који су  се одразили у покрету  Реформације.

Италија је извршила велики утцај на кутуру Немачке и то у рвом реду италијански хуманизам.  Дела античких аутира  и италиајнских  научника  која су стизала с југа широко су сераспростирала по Немачкој. Почетком XVI века у веким немачким гадовима већ су деловали  хуманистички  кружоци, који су пропагирали класичну књижевност и сликарство. Под њиховим утицајем немачки сликари,  чије  ставралаштво је још  било  прожето  снажним  траговима готике,  већ су пабвили прве пптезе  да сликау по узору на италијснаке мајсторе.  Главну пажњу они су умеравали на изучавање закона перспективе ипропрције човечјег тела.

Стекавши  прве уметничке навике у  породици, научивши се тајнама  сликарског  мајсторства од уметности  ксилографије и највећег нирнебершког сликара Михела Волгемута, Дирера је сачувао за цео живот своју проврженост к разноврсним  видовима сликарства. Он је  постао први немачки живописац у чијемсе ставбаралаштву исшољило интерсовање не само према бакрорезу као код његовог претходника  Мартина Шонхауера,  него и према гравирама ма дрвету. Делујући паралелно,  обе технике  су вршиле стилистички утицај једна на другу. Међутим,  ако се  гравирама   на дрвету  изражавао  емоционални утицај епохе,  бакрорези су били повезани с  решењима стваралачких и филозофских проблема  који су мучили уметника током целог живота. Особености  коришћења  сваке од ове две технике, објашњава се различитим наменама гравира.

Гравире на дрвету,  блиске народним слиакма и илутацијама,  биле су разумљивије  оничном свету којему су и биле намењене.

Бакрорези настали у порфесуоналниом  средини јувелира,  доприносиле су  решавању специфичних уметничких пробелма и намењени су ликовној публици која је боље пућена и прпремљена за рецепцију    уметничкх дела.

У свом раду токм целог живота Дирер није издвајајао посебно ниједну технику,  али  је почео с ксилографијом.   Претпоставља се да је у  младалачоим годинама за време  свог крстарења по Немачкој  у совјству шегрта,  будући сликар   учествовао у прављењу цртежа за  ксилограф  којису били позанти у  XV веку,  међу којима  с истицао „Боед лудака“  немаћчког сатиричара  Себастијана  Бранта (1458-1521).