Trgična sudbina velikih ruskih pesnika (2.)

Blok-kralj i mag poroka/ Sudba i bol venčavaju Bloka/ O. Mandeljštam

Pre 135.  godina,  28. novembra 1880. g,   rodio se Aleksanadr Aleksandrovič Blok,  a umro je 1921,  ne doživevši 41,  godinu,  za nekoliko meseci je sagoreo na očigled bližnjih i prijatelja koji nikako ne mogoše da odgonetnu od čega to boluje pesnički princ Rusije.

Sin Nemca  pravnika  i majke Marije,  kćerke rektora univerziteta u  Sankt –Peterburgu,  rođene Beketove, pojavio se na svet 28. novembra 1880. 

I proživeo je svoj  nedugi život kao nedruželjibiv i povučen građanin,  pa umesto krilatih fraza  od njega ostadoše samo stihovi.

Istinita biogafija pesnika su samo njegove knjige

Obično se kaže da je istinita biografija pisca samo njegovo delo,  knjige,  a sve ostalo je koještra i od lukavog je.  U vreme kad je Blok trijumfovao kao pesnik, zvanje „poeta“  nije se često upotrebljavalo.

„Ja sam došla u goste poeti“, pisala je Ana Ahmatova,  imajući u vidu  upravo Bloka. Tada je on izgledao  jedinstevn i neponovljiv,  dašnjim jezikom rečeno „pravi dasa“.

U svojoj knizi uspomena „Na obalama Neve“  pesnikinja i prozna spisatejica Irina Odojevceva  je detalnjo opisala šta se događalo za vreme istupanja Aleksnadra Bloka na  večeri Saveza pisaca upriličenoj u jesen 1920. g:
„Prosto  sam obila danove dok sam aplaudirala vičući:  Blok!  Blok!  Blok! “

Za razliku od kasnijih,  veoma čestih,  mitinga poezije u sovjetskoj eri,  pa i ovih u današnjoj Rusiji,  sve ređih i ređih, na kojima su  pesnici izlazili  pred publiku  onoliko puta koliko je ona to od njih tražila, dotojnstvenog princa ruske poezije  talasi aplauza, makar koliko bili jaki, nisu mogli na bis povratiti  na scenu sa koje je sišao nakon što je odrecitovao jednu svoju pesmu.  Što se ne bi  moglo reći i za njegovog večitog oponenta Nikolaj Gumiljova.

Suparnici su mu bile žene

Ali pored oponenata iz pesničke gilde,  Blok je imao i supaprnike.

Prvi suparnici su mu bile žene, kao što to i priliči velikom poeti.

Koja je najpozantija pesma Aleksandra Aleksndroviča?

Pa,  razume se,  „Neznanka“.

Koliko je beznadežno zaljubljnih momaka ponavljalo:  „Odišući mirisom ezoteričnim i maglom,  ona sedi kod prozora svog.“

Odista,  da li su  ti momci i slutili da je Blok opevao u jednoj od najtaninijih svojih lirskih minijatura običnu prostituku?

Blokov savremenik Vladimir Milaševski u svojim memoarima je smatrao da je potrebno istaći sledeće:

„Posle te pesme latvinske prostituke su prilazile  k nama,  studentima  dok smo šetali  parkom Sestrojecka i umiljato,  ali izazovno,  uz to i sa stranim akcentom nam šaptali na uho:  „Da li biste  želeli da provede vreme sa neznanakom?“

Naravno,  Blok je davao do znanja da mu nadmetanje sa tim suparnikom ne ide od ruke,  inače zbog čega bi  toliko dugo  o njoj pisao. 

I u   najrevolucionarnoj poemi sina pravnika, „Dvanestorica“,  figurira neka Katka.

Uostalom,  zar nisu tu i stihovi o prostituki:

„S junekorom je u šetnju išla,  sa vojnikom,  eto,  sada ide.“

Jedan od suparnika: žena mu,  Ljubav Mendeljejeva

Jedna od glavnih suparnika poete bila mu je,  razume se,  supruga Ljubov Mendeljejeva,  kćerka slavnog ruskog hemičara Dmitrija Menedljejeva,  tvorca Peridnog sistema elemenata i još popularnijeg  brenda „ruska votka“.

Već pominjani Vladimir Milaševski je  o Blokovoj  ženi ostavio jednu belešku u svojim memoarima:

„Samo sedam godina (! ) posle  Blokove smrti,  sreo sam njegovu udovicu. Ona je prostački pušila jevtine cigarete,  sva zapuštena,   debela, neuredna,  u nekim papučama bez potpetica i sroznim čarapama.“

Poeta lepotan

Sve to možda ne bi ni bilo tako čudno kad ne bi odudaralo od  Blokovog izgleda  koji je u očima svojih savremenika ostao kao poeta lepotan. Tipični zapisi iz dnevnika manje- više obrazovanih gospođica iz tog vremena ostali su skoro identični uzdisaji:

„O,  kako sam ja bila zaljubljena u njega!  Ta kosa boje gavranovih krila! Pa te oči crne i pogled iz njih kojim je sve pokoravao!“

Slične beleške nailazimo i u dnevničkim zapisma već pominjane poetese Irine Odovjeceve.

Nedoumioce su bile veće kad bi ushićene devojke videle poetu „uživo“.  Ređali  su se zapisi u spomenarima tipa:

„On izgleda riđ“, - kao da se iznenadila i  Odojevceva – „i belog tena. Na daljini daje utisak nečeg jakog,  liči na norveškog skijača... Pokazalo se da su fotografi previše eksponirali njegove snimke  kako bi izgledao kao španski lepotan.”

Blok u istom   „bloku“ sa boljševicima?

U pričama o Bloku ima mnogo  različitih verzija,  što može da bude znak nedovljne uverljvosti bilo koje od njih. To potiče otuda što niko   nije bio sasvim siguran šta je Blok „sanjao i šta mu se ustvari događalo“. Moglo se često čuti: „Saša se prodao novoj vlasti i sarađuje sa Čekom“.

I to je bila sušta istina. Blok je zaista postao član Črezvičajne komisije (čeka) za isleđivanje dela bivših ministara.

Da,  da,  ali još u maju 1917.   gde ga je postavila Privremena vlada. Do Oktobra i one prave „čeke“  trebalo je da prođe od tada još pola godine. 

Da li je Blok doista sarađivao sa  novim režimom, s boljševicima? Naš savremenik Venedikt Jerojef u svom dnevniku „Beskorisne  iskopine“ nije propustio priliku da  i  o tome ostavi svoj „utisak nedelje“  pa je zapisao: „Nepopravjivi mamlaz Blok je u februaru 1918.  napisao kako je ’Rusija već uspela da zarazi čovečanstvo  svojim zdravljem’“.

Bez obzira na ove skorašnje radove Venedkita Jerofejeva,  čiji je zaštinik bog Bahus,  pisane uz prosvetljenja alkoholnih isparenja, mora se priznati da je Revolucija (sa velikim R) došla Bloku kao naručena.  I junaci našeg doba,  kojima aplauduraju ogromne dvorane,  baš kao što su  i Bloku njegovi savremenici,  sa nestrljenejm su  takođe očekivali promene. I,  kao on, konačno su ih  dočekali,  ali na svoju glavu.

Muž pesnikinje i spisatejice memoara Irine Odojevceve,  takođe pesnik i pisac Georgij Ivanov, bio je uveren da je za srčani udar i smrt koja je nastupila kao posledica te boljke u avgutu 1921. g. kriva uparvo  njegova poema „Dvanastorica“.

Lakomisleniji Blokov savremenik, Osip Mandeljštam,  u svom epigramu bolje nego iko je pronikao u suštinu  tog  „sumračnog  nemčkog genija“:

Blok-kralj i mag poroka

Sudba i bol venčavaju  Bloka.

Treba verovati da je Žena,  koja je nadahnjivala Poetu  nije išla u zarozanim, pocepanim čarapama  i pušila jevtine cigarete,  nego je doista odisala „ezoteričnim mirisima  i maglama“.



Branko Rakočević