Тргична судбина великих руских песника (2.)

Блок-краљ и маг порока/ Судба и бол венчавају Блока/ О. Мандељштам

Пре 135.  година,  28. новембра 1880. г,   родио се Алексанадр Александрович Блок,  а умро је 1921,  не доживевши 41,  годину,  за неколико месеци је сагорео на очиглед ближњих и пријатеља који никако не могоше да одгонетну од чега то болује песнички принц Русије.

Син Немца  правника  и мајке Марије,  кћерке ректора универзитета у  Санкт –Петербургу,  рођене Бекетове, појавио се на свет 28. новембра 1880. 

И проживео је свој  недуги живот као недружељибив и повучен грађанин,  па уместо крилатих фраза  од њега остадоше само стихови.

Истинита биогафија песника су само његове књиге

Обично се каже да је истинита биографија писца само његово дело,  књиге,  а све остало је којештра и од лукавог је.  У време кад је Блок тријумфовао као песник, звање „поета“  није се често употребљавало.

„Ја сам дошла у госте поети“, писала је Ана Ахматова,  имајући у виду  управо Блока. Тада је он изгледао  јединстевн и непоновљив,  дашњим језиком речено „прави даса“.

У својој книзи успомена „На обалама Неве“  песникиња и прозна списатејица Ирина Одојевцева  је деталњо описала шта се догађало за време иступања Алекснадра Блока на  вечери Савеза писаца уприличеној у јесен 1920. г:
„Просто  сам обила данове док сам аплаудирала вичући:  Блок!  Блок!  Блок! “

За разлику од каснијих,  веома честих,  митинга поезије у совјетској ери,  па и ових у данашњој Русији,  све ређих и ређих, на којима су  песници излазили  пред публику  онолико пута колико је она то од њих тражила, дотојнственог принца руске поезије  таласи аплауза, макар колико били јаки, нису могли на бис повратити  на сцену са које је сишао након што је одрецитовао једну своју песму.  Што се не би  могло рећи и за његовог вечитог опонента Николај Гумиљова.

Супарници су му биле жене

Али поред опонената из песничке гилде,  Блок је имао и супапрнике.

Први супарници су му биле жене, као што то и приличи великом поети.

Која је најпозантија песма Александра Алексндровича?

Па,  разуме се,  „Незнанка“.

Колико је безнaдежно заљубљних момака понављало:  „Одишући мирисом езотеричним и маглом,  она седи код прозора свог.“

Одиста,  да ли су  ти момци и слутили да је Блок опевао у једној од најтанинијих својих лирских минијатура обичну проституку?

Блоков савременик Владимир Милашевски у својим мемоарима је сматрао да је потребно истаћи следеће:

„После те песме латвинске проституке су прилазиле  к нама,  студентима  док смо шетали  парком Сестројецка и умиљато,  али изазовно,  уз то и са страним акцентом нам шаптали на ухо:  „Да ли бисте  желели да проведе време са незнанаком?“

Наравно,  Блок је давао до знања да му надметање са тим супарником не иде од руке,  иначе због чега би  толико дуго  о њој писао. 

И у   најреволуционарној поеми сина правника, „Дванесторица“,  фигурира нека Катка.

Уосталом,  зар нису ту и стихови о проституки:

„С јунекором је у шетњу ишла,  са војником,  ето,  сада иде.“

Један од супарника: жена му,  Љубав Мендељејева

Једна од главних супарника поете била му је,  разуме се,  супруга Љубов Мендељејева,  кћерка славног руског хемичара Дмитрија Менедљејева,  творца Перидног система елемената и још популарнијег  бренда „руска вотка“.

Већ помињани Владимир Милашевски је  о Блоковој  жени оставио једну белешку у својим мемоарима:

„Само седам година (! ) после  Блокове смрти,  срео сам његову удовицу. Она је простачки пушила јевтине цигарете,  сва запуштена,   дебела, неуредна,  у неким папучама без потпетица и срозним чарапама.“

Поета лепотан

Све то можда не би ни било тако чудно кад не би одударало од  Блоковог изгледа  који је у очима својих савременика остао као поета лепотан. Типични записи из дневника мање- више образованих госпођица из тог времена остали су скоро идентични уздисаји:

„О,  како сам ја била заљубљена у њега!  Та коса боје гавранових крила! Па те очи црне и поглед из њих којим је све покоравао!“

Сличне белешке наилазимо и у дневничким записма већ помињане поетесе Ирине Одовјецеве.

Недоумиоце су биле веће кад би усхићене девојке виделе поету „уживо“.  Ређали  су се записи у споменарима типа:

„Он изгледа риђ“, - као да се изненадила и  Одојевцева – „и белог тена. На даљини даје утисак нечег јаког,  личи на норвешког скијача... Показало се да су фотографи превише експонирали његове снимке  како би изгледао као шпански лепотан.”

Блок у истом   „блоку“ са бољшевицима?

У причама о Блоку има много  различитих верзија,  што може да буде знак недовљне уверљвости било које од њих. То потиче отуда што нико   није био сасвим сигуран шта је Блок „сањао и шта му се уствари догађало“. Могло се често чути: „Саша се продао новој власти и сарађује са Чеком“.

И то је била сушта истина. Блок је заиста постао члан Чрезвичајне комисије (чека) за ислеђивање дела бивших министара.

Да,  да,  али још у мају 1917.   где га је поставила Привремена влада. До Октобра и оне праве „чеке“  требало је да прође од тада још пола године. 

Да ли је Блок доиста сарађивао са  новим режимом, с бољшевицима? Наш савременик Венедикт Јеројеф у свом дневнику „Бескорисне  ископине“ није пропустио прилику да  и  о томе остави свој „утисак недеље“  па је записао: „Непоправјиви мамлаз Блок је у фебруару 1918.  написао како је ’Русија већ успела да зарази човечанство  својим здрављем’“.

Без обзира на ове скорашње радове Венедкита Јерофејева,  чији је заштиник бог Бахус,  писане уз просветљења алкохолних испарења, мора се признати да је Револуција (са великим Р) дошла Блоку као наручена.  И јунаци нашег доба,  којима аплаудурају огромне дворане,  баш као што су  и Блоку његови савременици,  са нестрљенејм су  такође очекивали промене. И,  као он, коначно су их  дочекали,  али на своју главу.

Муж песникиње и списатејице мемоара Ирине Одојевцеве,  такође песник и писац Георгиј Иванов, био је уверен да је за срчани удар и смрт која је наступила као последица те бољке у авгуту 1921. г. крива упарво  његова поема „Дванасторица“.

Лакомисленији Блоков савременик, Осип Мандељштам,  у свом епиграму боље него ико је проникао у суштину  тог  „сумрачног  немчког генија“:

Блок-краљ и маг порока

Судба и бол венчавају  Блока.

Треба веровати да је Жена,  која је надахњивала Поету  није ишла у зарозаним, поцепаним чарапама  и пушила јевтине цигарете,  него је доиста одисала „езотеричним мирисима  и маглама“.



Бранко Ракочевић