Kako je Krim postao deo Ukrajine

Teško je to zamisliti, ali Krim, čiji status danas kvari odnose Rusije i sa novim ukrajinskim vlastima i sa Zapadom, pre samo 60 godina je bio „bratski poklon ruskog naroda ukrajinskom“, koji je tada praznovao 300. godišnjicu ujedinjenja Rusije i Malorusije u jednu državu. Tako je simbolični gest trebalo da učvrsti prijateljstvo i ekonomiju, ali i politički značaj novog generalnog sekretara Nikite Hruščova.

Podsećamo da je Krim tokom svoje istorije bio u orbiti uticaja Istočne rimske imperije, Hazarskog kanata, Mongolske imperije i Osmanske imperije pre nego što je 1783. godine postao deo Ruske imperije. Rusija je bila monolitna država do 1917. godine, kada je posle revolucije podeljena na formalno nezavisne sovjetske republike i autonomije.

Međutim, u svim revolucionarnim turbulencijama Krim je ipak ostao na teritoriji sovjetske Rusije.

Sovjetska Ukrajina je imala formalnu nezavisnost u okviru Sovjetskog Saveza. Krim je dobila na poklon, i to potpuno neočekivano za njene žitelje, pa čak i za tadašnju političku elitu SSSR-a.

Hruščov je godinama bio na čelu komunističke partije Ukrajine, i čim je došao na čelo Sovjetskog Saveza odlučio se na simboličan gest, koji će mu u okruženju uticajne ukrajinske elite obezbediti sigurnu podršku. Postupio je u voluntarističkom maniru koji mu je inače bio svojstven: na jednom sastanku u Kremlju, posvećenom poljoprivredi, predložio je da se Krim pokloni Ukrajini. Dmitrij Šepilov, budući ministar spoljnih poslova SSSR-a, prisustvovao je na tom savetovanju, i kasnije je pisao: „Hruščov je hteo da lično uruči Ukrajini poklon na zlatnom poslužavniku, kako bi cela republika imala u vidu njegovu darežljivost i stalnu brigu o napretku Ukrajine“.

„Ukrajincima, naravno, već ide voda na usta, oni će biti presrećni ako im damo Krim. Mislim i da ćemo sa Ruskom Federacijom postići dogovor. Samo treba sve to pametno organizovati“ – tako je, prema Šepilovu, Hruščov izneo svoj predlog.

Šepilovljev prethodnik na funkciji šefa sovjetske diplomatije, čuveni Staljinov narodni komesar Molotov, takođe je prisustvovao na sastanku kada je Hruščov izneo predlog. Molotov je ovako reagovao: „Taj predlog je naravno, pogrešan. Ali po svemu sudeći, moraćemo da ga prihvatimo“.

Argumentacija koju je naveo Hruščov gotovo se doslovce podudarila sa formulacijom koju su kasnije na sednici Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta RSFSR 5. februara 1954. godine izneli „vatreni govornici“ Mihail Tarasov i Oto Kusinen. Ukratko se ti argumenti mogu svesti na tri momenta: Ukrajina je bliža Krimu, u novoj konfiguraciji će biti jednostavnije da ona vodi računa o njemu, a uostalom, svejedno je kome Krim pripada s obzirom da su i Ukrajina i Rusija jedna ista država.

Tada, u drugoj polovini 1950-ih, stanovnicima Krima nije padalo na pamet da se bune – navodno iz istih razloga koje su navodili i političari: sve se to odigrava u okviru jedne države i niko nije primetio bilo kakvu promenu. Mnogi žitelji Krima nisu ni znali šta se dešava dok na ulicama nisu počeli sve češće da viđaju table i putokaze na ukrajinskom jeziku.

Pravni aspekt Hruščovljevog „poklona“

Šezdeset godina nakon predaje Krima i dalje traje spor o legitimnosti te odluke.

Pravnike i istoričare najviše interesuje pitanje ko je imao pravo da se u ime Ruske Federacije složi sa odlukom o izmeni njene teritorije? A da je takva saglasnost obavezna propisano je bilo u 16. članu Ustava RSFSR iz 1937. godine i u 18. članu Ustava SSSR iz 1936.

Takvu saglasnost su dokumentovale obe republike u vidu odluka njihovih Vlada (tj. Prezidijuma Vrhovnih Sovjeta). Međutim u 33. članu Ustava RSFSR, gde se nabrajaju ovlašćenja Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta RSFSR, ne pominju se ovlašćenja za izmenu granica RSFSR, ali zato postoji ovlašćenje da se inicira održavanje referenduma. Ni na Krimu, ni u Sovjetskoj Rusiji, od koje je odvojeno poluostrvo, nije održan referendum.

Kasnije, u Ustavu USSR (Sovjetske Ukrajine) iz 1978. godine Sevastopolj je naporedo sa Kijevom definisan kao grad od republičkog značaja u sastavu Ukrajine, sa čime se stanovništvo Sevastopolja kategorički nije slagalo ni tada, a ne slaže se ni danas. Prema tome, ukaz Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta RSFSR „O izdvajanju grada Sevastopolja u samostalni administrativno-privredni centar“ od 29. oktobra 1948. godine nije ni promenjen ni ukinut. Gradski savet Sevastopolja je 1994. godine čak doneo oluku o sjedinjenju sa Rusijom.

Priredio Aleksandar Koroljkov,
Ruska reč

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut