Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 16.03.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 13.03. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 16.03.



Borbe u Zajcevu

MO DNR o situaciji na frontu

MO LNR o situaciji na frontu

Pripadnici bataljona "Vostok" na položaju

Basurin: Pogoršanje situacije 

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 16.03.



Dvoličnost SAD: Mi nećemo dozvoliti nasilno prekrajanje granica u 21. veku - Stejt department SAD uoči druge godišnjice ulaska Krima u sastav Rusije objavio je saopštenje u kojem je obećao da će sankcije protiv nje ostati na snazi sve dok se poluostrvo „ne vrati Ukrajini“.

„Mi nećemo dozvoliti nasilno prekrajanje granica u 21. veku. Sankcije vezane za Krim ostaće na snazi sve dok traje okupacija. Mi ponovo pozivamo Rusiju da prekine okupaciju i vrati Krim Ukrajini“, izjavio je zvanični predstavnik Stejt departmenta Džon Kirbi.

SAD po ko zna koji put zauzimaju stav dvostukih aršina jer za pitanje Kosova ovakav stav nikada nisu izneli, te su saopštavali da je Kosovo "poseban slučaj".

Moskva je više puta saopštavala da su stanovnici Krima demokratskim putem, u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN, glasali za pripajanje Rusiji i da je njihova odluka realnost koju treba uzeti u obzir.

Kirbi je, pritom, opet govorio o „represijama“ koje se, navodno, vrše prema krimskim Tatarima i Ukrajincima na Krimu. On tvrdi da se nevladine organizacije progone sa Krima, dok se međunarodni posmatrači ne puštaju na poluostrvo.

Međutim, sami predstavnici opština govore da se nikada nisu osećali više zaštićeno. Između ostalog, šef krimsko-tatarskog pokreta „Krim“ Remzi Iljasov ranije je naveo da su jedina pretnja medijske dezinformacije, koje su pokušaj da se napravi razdor između krimskih Tatara i ostalih Krimljana.

Ukrajina priprema spisak sankcija zbog slučaja „Savčenko“ - Ukrajinski predsednik Petro Porošenko izjavio je da Kijev sarađuje sa EU i SAD oko pripreme spiska sankcija u vezi sa ukrajinskim pilotom Nadeždom Savčenko, koju Rusija tereti za ubistvo ruskih novinara u Donbasu.

„Ukrajina koordiniše pripremu sankcionog spiska Savčenkove sa EU i SAD – predsednik (Petro Porošenko) sa ministrom inostranih poslova Litvanije Linasom Linkavičijusom“, napisao je on na svom tviter-nalogu.

I poljski poslanik Evropskog parlamenta Jacek Sarijuš Volski pozvao je visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku Federiku Mogerini da uvede sankcije ruskim državnim zvaničnicima u vezi sa slučajem „Savčenko“.

Predstavnik Mogerinijeve je saopštio da Evropska unija nema komentar o takvoj inicijativi.

Nadežda Savčenko je optužena da je ukrajinskoj vojsci dala podatke o položaju dvojice ruskih novinara koji su ubijeni u minobacačkoj vatri na istoku Ukrajine u leto 2014. godine.

Poslanici Vrhovne rade za prekid diplomatskih odnosa sa Rusijom - Poslanici Radikalne partije Ukrajine i Bloka Petra Porošenka predali su Vrhovnoj radi predlog zakona o prekidu diplomatskih odnosa sa Rusijom, preneli su ukrajinski mediji.

Kako se navodi, dokument je registrovan 15. marta, iako na sajtu skupštine on ne postoji.

Autori predloga su članovi ukrajinske Radikalne partije Oksana Korčinskaja i Jurij-Bogdan Šuhevič, kao i poslanik Bloka Petra Porošenka Vladimir Parasjuk, koji je poznat javnosti jer je nedavno skinuo rusku zastavu sa ruskog Konzulata u Lavovu.

Poslanik Ruske dume Sergej Železnjak prokomentarisao je inicijativu svojih ukrajinskih kolega ocenivši je kao „politički idiotizam koji prožima celokupnu ukrajinsku vlast“.

On je izrazio nadu da će ostali ukrajinski poslanici ostati pri zdravom razumu i neće podržati ovaj predlog koji ide na štetu ukrajinskom narodu.

Članovi Radikalne partije su prošle godine već jednom izrazili inicijativu da se privremeno prekinu diplomatski odnosi sa Rusijom.

Šef ukrajinske diplomatije Pavel Klimkin osudio je tu inicijativu rekavši da taj potez neće doprineti pregovorima i dovešće u pitanje realizaciju Minskog sporazuma.

SAD razmatra uvođenje dodatnih sankcija Rusiji zbog Krima - Stejt department će razmotriti kakve bi još sankcije mogle biti uvedene protiv Rusije zbog „aneksije Krima“, saopštila je pomoćnica državnog sekretara SAD Viktorija Nuland.

„Mi ćemo da razmotrimo šta još možemo učiniti u tom pravcu“, rekla je Nulandova govoreći u američkom Senatu.

Ona je podsetila da trenutne sankcije SAD i EU u potpunosti blokiraju investicije u tom regionu.

Rusija i samoproglašene republike Donbasa moraju da ispune svoje bezbednosne obaveze shodno sporazumu iz Minska pre nego što Kijev započne sprovođenje obaveza iz političke sfere, izjavila je pomoćnica državnog sekretara SAD Viktorija Nuland.

„Ni Moskva, ni samoproglašene republike Donbasa ne treba da čekaju da Kijev donese bilo kakve političke odluke iz Minskog sporazuma, uključujući održavanje izbora i izmene Ustava“, rekla je ona.

Rusija je u više navrata govorila da su optužbe upućene Moskvi apsurdne budući da Rusija nije učesnica konflikta na jugoistoku Ukrajine.

I ruski predsednik Vladimir Putin je govorio da je apsurdno očekivati od Moskve ispunjenje uslova Minskog sporazuma s obzirom da to leži na vlastima u Kijevu. 

„Ne treba zahtevati od Moskve ono što Kijev treba da učini“, rekao je svojevremeno Putin.

Vašington smatra da pitanje Krima nema veze sa pronalaskom rešenja za situaciju na Donbasu, izjavila je Nulandova.

„Pitanja vezana za Krim se ne tiču Minskog sporazuma. Mi smo jasno izneli svoj stav da nikada nećemo priznati okupaciju Krima i ulazak poluostrva u sastav Rusije. Zbog toga će sankcije ostati na snazi“, rekla je ona.

Nulandova je podvukla da po tom pitanju ekonomske sankcije koje su uvele SAD i EU i dalje ostaju okosnica pritisaka na Rusiju.

Pored toga, ona je izrazila zabrinutost zbog kršenja ljudskih prava na Krimu, posebno kada je reč o manjinama, kao i zbog militarizacije poluostrva.

„Gasprom“ traži od Ukrajine 32 milijarde dolara - „Gasprom“ na svoje zahteve upućene Stokholmskom sudu prema „Naftogas Ukrajini“ dodao sumu od 2,549 milijardi dolara za nepreuzeti gas u trećem kvartalu 2015. godine.

Ruska kompanija „Gasprom“ poslala je u Stokholmski međunarodni sud nove zahteve za ukrajinsku kompaniju „Naftogas Ukrajina“ po kupoprodajnom ugovoru za gas od 19. januara 2009. godine, saopštila je kompanija.

Ukupna suma koju traži „Gasprom“ — uz dodatni zahtev na 2,549 milijardi dolara za nepreuzeti u trećem kvartalu 2015. godine prema uslovu „uzmi ili plati“, iznosi 21,759 milijardi dolara.

U 2015. godini uslov „uzmi ili plati“ nije primenjivan u 1, 2 i 4. kvartalu, podsetila je ruska kompanija.

Kako je ranije saopšteno, Ukrajina, sa svoje strane, traži od Rusije u okviru „gasne“ tužbe pre Stokholmskim sudom 22,7 milijardi dolara.

„Ukrajina je još prošle godine pokrenula sudski postupak protiv ruskog ’Gasproma‘ na osnovu dva ugovora. Prvi — kupoprodajni ugovor po kojem ona traži od Rusije 14,5 milijardi dolara. Drugi — tranzitni ugovor, prema kojem Ukrajina traži od Rusije 8,2 milijarde dolara. Ne želim trčati pred rudu, ali se nadam da će do kraja ove godine odgovarajuća odluka biti podnesena sudu u našu korist“, rekao je 19. februara premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk u Vrhovnoj radi.

Italija i Mađarska protiv automatskog produženja antiruskih sankcija - Pitanje nastavka sankcione politike prema Rusiji treba da bude razmatrano na visokom nivou i da se ne prihvata kao svršen čin, smatraju predstavnici Italije i Mađarske.

Šefovi diplomatija Italije i Mađarske izjavili su da se kategorički protive automatskom produženju i proširenju sankcija protiv Rusije, saopštava Rojters.

Ovakve izjave su se čule na kraju sastanka ministara inostranih poslova zemalja EU na kojem su učestvovali i šef američkog spoljnopolitičkog resora Džon Keri i visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Federika Mogerini.

Agencija navodi da je za godinu dana ovo bila prva sednica na kojoj se razgovaralo o daljim akcijama bloka prema Rusiji.

„U ovoj etapi ne možemo da prihvatamo bilo kakve odluke kao svršen čin“, izjavio je predstavnik Italije Paolo Đentiloni. Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto izrazio je solidarnost sa italijanskim kolegom, dodavši da „EU ne može da donosi tajne odluke o sankcijama. Pitanje treba da se reši na najvišem nivou. Odluka ne može biti doneta automatski“.

Mogerinijeva je, pritom, izjavila da ona smatra da „nikad nije bilo tehničkog produžavanja sankcija. Svaka diskusija o produženju sankcija je politička, i može se sprovoditi na različitim nivoima: na nivou Evropskog saveta, Saveta za spoljne poslove, na nivou ambasadora, u svakom slučaju politička diskusija se uvek vodi“.

Predstavnik Litvanije Linas Lenkevičus je, sa svoje strane, izjavio da neće biti revidirana politika sankcija prema Rusiji.

U EU ne mogu doći do konsenzusa o produženju sankcija protiv ruskog bankarskog sistema, vojne industrije i energetskog sektora, piše Rojters.
Ukrajina - iz minuta u minut -
 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima