Ankari se ne može verovati

Ankara i Moskva jesu postigle razumevanje u vezi sa sirijskom krizom, ali donedavna nepredvidivost Turske je razlog za oprez, izjavio je za Sputnjik Džozef Ficanakis, profesor političkih nauka na studijama za obaveštajnu i nacionalnu bezbednost Karolinskog univerziteta.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u petak je u Sočiju, posle sastanka sa turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom, izjavio da su dve zemlje došle do dogovora u vezi sa sirijskom krizom. Ankara se složila da je Nusra front kao i DAEŠ, teroristička organizacija. Moskva i Ankara su ujedinjene u zahtevu da pripadnici umerene sirijske opozicije napuste područja pod kontrolom terorista.

„Svako ko ne želi da bude pogođen u vazdušnom napadu, trebalo bi da napusti pozicije koje su pod kontrolom Nusra fronta i DAEŠ-a. To je vrlo jednostavno. Ako postoji patriotska opoziciona grupa, konstruktivna opoziciona grupa koja se još nalazi u području pod kontrolom terorista, onda konstruktivna opozicija treba da naredi svojim snagama da odu sa tih područja“, rekao je Lavrov.

„U suprotnom, smatraće saučesnikom Nusra fronta i DAEŠ-a“, zaključio je on.

Pozitivan ishod sastanka u Sočiju za mnoge predstavlja pozitivan korak u rešavanju sirijske krize. Profesor Ficanakis, međutim, kaže u izjavi za Sputnjik da je i dalje skeptičan u vezi sa dugoročnim interesima Ankare.

Ficanakis smatra da je poslednjih nekoliko godina Turska nepredvidiva i da pravi neobjašnjive spoljnopolitičke poteze, poput zatvaranja očiju pred usponom DAEŠ-a u regionu ili obaranja ruskog bombardera Su-24 tokom antiterorističkih operacija u novembru 2015.

„Čini se da se sada priklanja ruskoj poziciji, ali mislim da je većina tih manevara zapravo usmerena ka domaćoj publici u Turskoj“, kaže Ficanakis.

„Budući da je domaća politička situacija u zemlji veoma nepredvidiva i nesigurna, ne bih još da izvlačim zaključke, ali bih bio oprezan i čekao da vidim šta će se dogoditi unutar Turske“, dodaje on.

On kaže da dok SAD kritikuju Asada, druge zapadne zemlje sa njim razgovaraju, ali to kriju da ne bi bile kritikovane od Vašingtona.

„Moje gledište je da će se tako verovatno nastaviti dok se ne dogodi neka vrsta velike prekretnice, možda u nekom trenutku tokom budućih pregovora. Verovatnije je da će se dogoditi nešto slično kao u Koreji 1950, na kraju korejskog rata, kada je došlo do neke vrste prećutnog dogovora da prestanu da pucaju jedni na druge, mada rat tehnički nije okončan“, smatra Ficanakis.

Ficanakis napominje da pregovore u Siriji komplikuje činjenica da su mnogi „umerenjaci“ napustili zemlju.

„Na svim stranama su ostali ekstremisti. Zato mislim da je verovatnije da dođe do neke vrste otvorenog dogovora između Vašingtona i Moskve, ali uz prećutnu podršku Asadove vlade i opozicije, sa izuzetkom DAEŠ-a“, zaključuje Ficanakis.

Čitajte više na Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut