Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 03.07.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 03.07. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 03.07.




Kijevske snage 521 put napale teritoriju DNR - Sinoć su se vodile borbe na pravcu Jenakijevo-Debaljcevo-Svetlodarsk, a iz pravca Mariupolja kijevske snage su napadale Kominternovo. Istovremeno čule su se eksplozije u okolini Donjecka, Gorlovke, Makejevke i Jasinovate.

Situacija u DNR i dalje ostaje napeta. Ministarstvo odbrane DNR saopštava da su kijevske snage tokom protekla 24 sata 521 put napale teritoriju DNR. Napadali su Ozrenovku, Zajcevo, Široku Balku u okolini Gorlovke, Petrovski i Trudovski rejon, Staromihajlovku, Aleksandrovku, Volvo centar i donjecki aerodrom, Dokučaevsk, Jasinovatu, Sahanku i Kominternovo.



Kako je saopšitlo Ministartvo odbrane LNR kijevske snage su 853 puta napale teritoriju LNR. Najintenzivnije su napadali Kalinovo, Kalinovku i Logvinovo. 



Basurin: Oklopna tehnika kijevskih snaga blizu razgraničenja - Obaveštajne službe Donjecke Narodne Republike (DNR) zabeležile su prisustvo oko 30 jedinica artiljerijskih sistema velikog kalibra i tenkova oružanih snaga Ukrajine u oblastima blizu linije razgraničenja, izjavio je zamenik komandanta operativne komande „Donjeck“ Eduard Basurin.

„U oblasti naseljenih mesta Lastočkino (devet kilometara od linije razgraničenja zabeležen je dolazak 15 haubica D-30 kalibra 122 milimetara. Protivnik takođe premešta tenkovske jedinice iz dubine teritorije Ukrajine u oblast antiterorističke operativne zone (ATO).“

„U naseljenom mestu Kalinovo (18 kilometara od linije razgraničenja) zabeležen je dolazak četiri tenka. U naseljenom mestu Anadolj (22 kilometra od linije razgraničenja) zabeležen je dolazak desetak tenkova“, dodao je Basurin.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 03.07.

Stoltenberg: NATO se suočava sa opasnostima od strane Rusije - NATO ne želi konfrontaciju sa Rusijom, a Hladni rat je deo naše istorije i to tako treba i da ostane, izjavio je generalni sekretar te vojne alijanse Jens Stoltenberg.

On je to izjavio uoči samita Severnoatlantske alijanse koji će biti održan u Varšavi.

Istovremeno je upozorio na navodnu rastuću pretnju koju predstavlja Rusija.

„Suočavamo se sa nepredviđenim opasnostima i komplikacijama sa ruske strane i zbog želje te zemlje da nasilnim putem menja granice“, rekao je Stoltenberg.

Podsećanja radi, samit NATO-a biće održan u Varšavi 8. i 9. jula, a očekuje se da će glavna tema skupa biti razmeštanje dodatnih snaga na istočnim granicama Alijanse.

Iz Moskve, međutim, u više navrata se moglo čuti da Rusija ne namerava da se suprotstavlja Zapadu, ali da je spremna da odgovori na bilo koje pojačano vojno prisustvo u blizini njenih granica.

Ukrajinski poslanik: Moguć početak nove nacionalne revolucije - Poslanik Vrhovne rade Ukrajine iz redova Radikalne partije Igor Mosijčuk upozorio je na opasnost od novog „Majdana“, navodeći da su borci bataljona „Ajdar“ i „Donbas“ Oružanih snaga Ukrajine postavili šatore kod zdanja Pečorskog suda i da nameravaju da blokiraju saobraćaj u centru Kijeva.

Oni protestuju zbog hapšenja bivšeg načelnika štaba bataljona „Ajdar“ Valentina Liholita, poznatog pod nadimkom Batja, i zahtevaju da on bude oslobođen.

„To bi mogao da bude početak nove nacionalne revolucije!“, napisao je poslanik na svojoj fejsbuk stranici.

Glavni kijevski trg Majdan nezavisnosti zauzele su pristalice evrointegracija 21. novembra 2013. godine, odmah posle saopštenja vlade Nikolaja Azarova da se obustavlja potpisivanje sporazuma o asocijaciji s Evropskom unijom.

Kasnije je Majdan postao epicentar sukoba snaga bezbednosti i nacionalista. U tim sukobima, u kojima su u više navrata primenjivani vatreno oružje i Molotovljevi kokteli, stradalo je više desetina ljudi.

Porošenko očekje još 500 miliona dolara od SAD za odbranu - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko očekuje da će Sjedinjene Američke Države dodeliti njegovoj zemlji dodatnih 500 miliona dolara za jačanje sektora bezbednosti i odbrane.

„Za ovu vrstu pomoći SAD su uputile 335 miliona dolara. Taj korak je važan u kontekstu daljeg razmatranja nacrta zakona o dodatnom izdvajanju još 500 miliona dolara za nas, u Kongresu SAD. Iskreno računamo na dodatno jačanje naše saradnje“, rekao je Porošenko.

SAD vojno pomažu Kijevu, ali zasad zvanično samo u vidu uniformi i opreme, a ne „smrtonosnog naoružanja“. Na zapadu zemlje američki instruktori obučavaju borce Nacionalne garde Ukrajine.

Petro Porošenko je, takođe, izjavio da će Kijev i NATO na samitu u Varšavi pripremiti kompleksni paket pomoći Ukrajini.

Samit Severnoatlantske alijanse u prestonici Poljske planiran je za 8. i 9. jul. Očekuje se, takođe, da se na marginama samita održi zasedanje Komisije Ukrajina—NATO. 

„Na osnovu rezultata samita Ukrajina—NATO usaglasićemo kompleksni paket pomoći, dokument koji će biti usmeren na jačanje odbrane naše države uz pomoć moćnih struktura bezbednosti. Taj paket će nam omogućiti da konsolidujemo odgovarajuće pravce podrške NATO-a i pomoći će nam da uspostavimo efikasniju odbranu i bezbednost“, rekao je Porošenko u Kijevu.

Ranije je šef ukrajinske diplomatije Pavel Klimkin izjavio da Kijev namerava da na samitu NATO-a u Varšavi razgovara o ostvarivanju ideje o razmeštanju policijske misije OEBS-a u Donbasu.

Porošenko je dodao da je Ukrajina od SAD dobila partiju radara za navođenje artiljerije, koji će se primenjivati u Donbasu

„Ukrajinci održavaju barut suvim. Samo ako se pojavi pretnja od napada, nikome ne savetujem da proverava ukrajinsku vojsku, odnosno to koliko nam je potrebno da pokrenemo artiljeriju i da odgovorimo. Nove stanice će pojačati naše odbrambene mogućnosti i služiće kao dodatna prepreka“, rekao je ukrajinski predsednik.

Porošenko je dodao da uz pomoć ovih radarskih stanica Kijev prikuplja dokaze o napadima ustanika na svoje položaje, čime će sačuvati živote stotina ljudi.

Lavrov i Štajnmajer o ukrajinskoj krizi - Ministri spoljnih poslova Rusije i Nemačke Sergej Lavrov i Frank Valter Štajnmajer telefonski su razmotrili rad „normandijskog formata“ o ispunjavanju Minskog sporazuma.

Dva ministra su govorila o izgledima za unapređenje rešenja situacije u Nagorno-Karabahu, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

„Ministri su razgovarali o određenim aspektima rusko-nemačke politike, razmenili mišljenja o ključnim međunarodnim problemima. Posebna pažnja posvećena je radu u ’normandijskom formatu‘ za ispunjavanje Minskog sporazuma o prevazilaženju ukrajinske krize i izgledima za unapređenje rešenja sukoba u Karabahu na osnovu rezultata posete  Jerevanu i Bakuu nemačkog ministra kao predsedavajućeg OEBS-a“, navodi se u saopštenju.

Kosačov: U Evropi sve manje veruju u priču o ruskoj ``agresiji`` - U Evropi sve manje veruju u priču o ruskoj agresiji i o tome svedoči i otpor jednog broja zemalja produženju ruskih sankcija, izjavio je predsednik međunarodnog komiteta Saveta federacija (Gornji dom ruskog parlamenta) Konstantin Kosačov.

„Kao što se očekivalo, Savet Evropske unije zvanično je produžio ekonomske sankcije protiv Rusije do 31. januara 2017. godine. Nije interesantna sama činjenica, ona se pretvorila u rutinu, već ono što joj je prethodilo, a to su sve veći unutrašnji otpori sankcijama“, rekao je senator.

Kosačov smatra da u EU vlada „sovjetska disciplina“.

„Čak i nezadovoljni poslušno glasaju ’kako treba‘. Takva ’evropska vrednost‘ koja je, po mom mišljenju, u velikoj meri doprinela ’bregzitu‘: diktat Brisela i demonstracija jednoglasnosti ne dopadaju se svima“, naglasio je on. Čitajte više
Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima