Prirodne kataklizme naših dana su predvideli još pre 100 godina

Neizdržljiva žega u Rusiji i Zapadnoj Evropi, strašne hladnoće u Južnoj Americi, ogromne poplave u Kini, intenzivno topljenje leda u Arktiku - ovog leta priroda nudi zemljanima širok spektar anomalija. Ali dok meteorolozi diskutuju koliko će sve to da potraje, prisećamo se reči „vidovnjaka-spavalice" Edgara Kejsija, koji je još početkom prošlog veka u detaljima opisao klimatske kataklizme koje mi danas posmatramo.

Amerikanac Edgar Kejsi je još za života postao poznat zahvaljujući svojim proročanstvima koje je davao padajući u stanje transa, nalik  na san. Jedno njegovo proročanstvo se ticalo kardinalne promene oblika planete. On je govorio da će Japan da proguta more, da će Južnu Ameriku tresti uzduž i popreko, da će se pojačati vulkanska aktivnost, a zemljina osa će se pomeriti, u hladnim zonama će biti tropska klima.

Kako i da to zvuči strašno, nekada su savremenici Kejsija mogli da se ubede u tačnost njegovih kratkoročnih prognoza, a mi vidimo danas potvrdu dugoročnih.

Rukovodilac programa „Klima i energija" Fonda divlje prirode Aleksej Kokorin je sklon da povezuje današnje klimatske prirodne promene ne sa pokretanjem magnetnih polova Zemlje, kako to rade neki naučnici, već sa tim da su na planeti ljudi preterano aktivni.

Sunce, orbita Zemlje, rastojanje od Zemlje do Sunca - to su veoma važni faktori, ali oni se menjaju jednom u razmaku od desetak hiljada godina, a ako govorimo o ovoj deceniji, glavni faktor je antropogeni uticaj na klimu, gde je na prvom mestu to da je čovek pojačao efekat staklene bašte. Naravno, on je oduvek bio. Bez toga život na Zemlji bi bio nemoguć. Srednja temperatura bi bila -19 stepeni, dok je sada +14. Čovek je uspeo da pojača efekat staklene bašte na 2-3 procenta. Ali taj mali dodatak je ispao sasvim dovoljan da se razmrda klimatski sistem. I mi sada posmatramo te anomalije. Negde hladno, negde toplo. Negde suše, negde poplave. I pri tome prosečna količina padavina i prosečna temperatura se ne menja.
 

Čovek je razmrdao klimatski sistem i zaustavio se. Ali nema povratka. Mangrove šume, bengalski tigar, flora visokih predela Južnog Urala - mi još sve to možemo da vidimo, ali naša deca neće. I pored svih napora, naučnici moraju da priznaju da su životni uslovi ovih vrsta toliko izmenjeni, da se spasiti više ne mogu. Situacija sa belim medvedom se čini nešto bolja - pre sto hiljada godina beli meda je već preživeo globalno topljenje ledova i nije se preselio, već je ostao u Arktiku koji je na neko vreme postao vruć. Sada se sve ponavlja. Ali umesto da se navikne na nove uslove i novu hranu, medved ide na ručak kod ljudi. To se lepo ne završava. Čovek se brani oružjem, a medved gubi sposobnost da se navikava na nove prirodne uslove.

Edgar Kejsi, kao i mnogi drugi vidovnjaci, je naglašavao da proročanstva nisu urezana u kamen. I ako sada nešto promenimo, možemo da očekujemo da će biti bolje kroz 100 i više godina. Ostaje da se nadamo da nije prekasno.