Природне катаклизме наших дана су предвидели још пре 100 година

Неиздржљива жега у Русији и Западној Европи, страшне хладноће у Јужној Америци, огромне поплаве у Кини, интензивно топљење леда у Арктику - овог лета природа нуди земљанима широк спектар аномалија. Али док метеоролози дискутују колико ће све то да потраје, присећамо се речи „видовњака-спавалице" Едгара Кејсија, који је још почетком прошлог века у детаљима описао климатске катаклизме које ми данас посматрамо.

Американац Едгар Кејси је још за живота постао познат захваљујући својим пророчанствима које је давао падајући у стање транса, налик  на сан. Једно његово пророчанство се тицало кардиналне промене облика планете. Он је говорио да ће Јапан да прогута море, да ће Јужну Америку трести уздуж и попреко, да ће се појачати вулканска активност, а земљина оса ће се померити, у хладним зонама ће бити тропска клима.

Како и да то звучи страшно, некада су савременици Кејсија могли да се убеде у тачност његових краткорочних прогноза, а ми видимо данас потврду дугорочних.

Руководилац програма „Клима и енергија" Фонда дивље природе Алексеј Кокорин је склон да повезује данашње климатске природне промене не са покретањем магнетних полова Земље, како то раде неки научници, већ са тим да су на планети људи претерано активни.

Сунце, орбита Земље, растојање од Земље до Сунца - то су веома важни фактори, али они се мењају једном у размаку од десетак хиљада година, а ако говоримо о овој деценији, главни фактор је антропогени утицај на климу, где је на првом месту то да је човек појачао ефекат стаклене баште. Наравно, он је одувек био. Без тога живот на Земљи би био немогућ. Средња температура би била -19 степени, док је сада +14. Човек је успео да појача ефекат стаклене баште на 2-3 процента. Али тај мали додатак је испао сасвим довољан да се размрда климатски систем. И ми сада посматрамо те аномалије. Негде хладно, негде топло. Негде суше, негде поплаве. И при томе просечна количина падавина и просечна температура се не мења.
 

Човек је размрдао климатски систем и зауставио се. Али нема повратка. Мангрове шуме, бенгалски тигар, флора високих предела Јужног Урала - ми још све то можемо да видимо, али наша деца неће. И поред свих напора, научници морају да признају да су животни услови ових врста толико измењени, да се спасити више не могу. Ситуација са белим медведом се чини нешто боља - пре сто хиљада година бели меда је већ преживео глобално топљење ледова и није се преселио, већ је остао у Арктику који је на неко време постао врућ. Сада се све понавља. Али уместо да се навикне на нове услове и нову храну, медвед иде на ручак код људи. То се лепо не завршава. Човек се брани оружјем, а медвед губи способност да се навикава на нове природне услове.

Едгар Кејси, као и многи други видовњаци, је наглашавао да пророчанства нису урезана у камен. И ако сада нешто променимо, можемо да очекујемо да ће бити боље кроз 100 и више година. Остаје да се надамо да није прекасно.