Smog spasio Ruse od vrućine???

Dolazi kraj anticiklonu koji je izazvao neviđenu žegu u evropskom delu Rusije. Ma kako da to čudno zvučalo, dugoočekivani spas od žege je postao smog prouzrokovan požarima, koji divljaju u mnogim regionima. To je rekao zamenik direktora Instituta fizike atmosfere RAN Aleksandar Ginzburg.
 

Već dva meseca vesti zvuče kao saopštenja s fronta - u celoj centralnoj Rusiji neviđena vrućina. Temperatura se ne spušta ispod 30 stepeni. Postavljeni su svi mogući rekordi maksimalne temperature. U zemlji požari. MVS preduzima sve moguće mere borbe sa smogom  i vatrom. Već je uobičajeno gledati ljude u maskama na moskovskim ulicama. Ali ko bi se setio da će nam pomoći upravo ono što nam smeta? Upravo smog je ta slamka za koju smo se uhvatili i koja nam je dala nadu na malo hlada, smatra zamenik direktora Instituta fizike atmosfere RAN Aleksandar Ginzburg:

Osnovni faktor podrške anticiklona je to što je nebo bez oblaka, sunce prejako greje. Zagreva se vazduh, i ta energija pogoduje da se anticiklon duže zadrži. A kada se pojavljuje smog, on kao i oblačnost ili bilo koje druge čestice u atmosferi slabi sunčane zrake. I manje sunca dolazi do prizemne slojeve atmosfere, manje greje površinu zemlje. Znači da energije na površini ima manje, manje se predaje nazad u atmosferu, manje energije dolazi u sistem anticiklona za njegovo održavanje.
 

Prema rečima naučnika nestanak anticiklona pomaže i prirodni godišnji ciklus. U avgustu su noći duže i hladnije, klima se okreće ka zimi.
 

Stabilnost ovog anticiklona na evropskim delom Rusije objašnjava se time da on dobija energiju od ciklona koji ga napadaju, koji doživljavaju poraz i sipaju katastrofalne kiše na Evropu i Aziju. U atmosferi dolazi do takozvane blokadne situacije, govori Aleksandar Ginzburg:

To je takva situacija kada su anticiklon i ciklon jedno pored drugog. Vazduh se okreće na razne strane. U ciklonu se topao vazduh, pun vlage podiže, stvara oblake, kiše, a u anticiklonu se spušta, zato se topao vazduh još više zagreva, spušta se dole i u njemu nema šta da se kondenzuje. Na žalost to dugo traje i čovek ne može na to da utiče.
 

Aleksandar Ginzburg je takođe rekao da dugotrajne anomalije, kao ove godine, sa tačke gledišta nauke nisu neverovatne pojave. „To nije znak globalne promene klime, ali sa druge strane, određena „nervoza" klime ne protivreči toj hipotezi. Ovde nije prošlo bez učešća ljudi, govori naučnik. Izbacivanje ugljen-dioksida, metana, gasova - to su antropogeni faktori, koji utiču na klimu. Oni dolaze do većeg izražaja na polarnim širinama.