Смог спасио Русе од врућине???

Долази крај антициклону који је изазвао невиђену жегу у европском делу Русије. Ма како да то чудно звучало, дугоочекивани спас од жеге је постао смог проузрокован пожарима, који дивљају у многим регионима. То је рекао заменик директора Института физике атмосфере РАН Александар Гинзбург.
 

Већ два месеца вести звуче као саопштења с фронта - у целој централној Русији невиђена врућина. Температура се не спушта испод 30 степени. Постављени су сви могући рекорди максималне температуре. У земљи пожари. МВС предузима све могуће мере борбе са смогом  и ватром. Већ је уобичајено гледати људе у маскама на московским улицама. Али ко би се сетио да ће нам помоћи управо оно што нам смета? Управо смог је та сламка за коју смо се ухватили и која нам је дала наду на мало хлада, сматра заменик директора Института физике атмосфере РАН Александар Гинзбург:

Основни фактор подршке антициклона је то што је небо без облака, сунце прејако греје. Загрева се ваздух, и та енергија погодује да се антициклон дуже задржи. А када се појављује смог, он као и облачност или било које друге честице у атмосфери слаби сунчане зраке. И мање сунца долази до приземне слојеве атмосфере, мање греје површину земље. Значи да енергије на површини има мање, мање се предаје назад у атмосферу, мање енергије долази у систем антициклона за његово одржавање.
 

Према речима научника нестанак антициклона помаже и природни годишњи циклус. У августу су ноћи дуже и хладније, клима се окреће ка зими.
 

Стабилност овог антициклона на европским делом Русије објашњава се тиме да он добија енергију од циклона који га нападају, који доживљавају пораз и сипају катастрофалне кише на Европу и Азију. У атмосфери долази до такозване блокадне ситуације, говори Александар Гинзбург:

То је таква ситуација када су антициклон и циклон једно поред другог. Ваздух се окреће на разне стране. У циклону се топао ваздух, пун влаге подиже, ствара облаке, кише, а у антициклону се спушта, зато се топао ваздух још више загрева, спушта се доле и у њему нема шта да се кондензује. На жалост то дуго траје и човек не може на то да утиче.
 

Александар Гинзбург је такође рекао да дуготрајне аномалије, као ове године, са тачке гледишта науке нису невероватне појаве. „То није знак глобалне промене климе, али са друге стране, одређена „нервоза" климе не противречи тој хипотези. Овде није прошло без учешћа људи, говори научник. Избацивање угљен-диоксида, метана, гасова - то су антропогени фактори, који утичу на климу. Они долазе до већег изражаја на поларним ширинама.