Ruski bankari se umorili od prevaranata

Prevaranati i zloupotrebe bankarskih radnika ozbiljno birnu rukovodioce ruskih kreditnih organizacija. Po nekim podacima, gubici od delatnosti finansijskih afera samo u najvećoj i najstarijoj ruskoj Sberbanci iznosili su za prošlu godinu oko 35 miliona rubalja. To je nešto više od milion dolara. Zato se Sberbanka odlučila na neviđeni korak za finansijske strukture. Težeći da spreči protivpravna dejstva od strane aktuelnih i budućih saradnika, banka je objavila spiskove otpuštenih radnika za godinu i po dana.
 

Ukupno se na crnoj listi našlo 426 ljudi. Većina njih izgubila je posao zbog gubitka poverenja. Takva tačka postoji u Radnom kodeksu. Objavivši crni spisak na svoj sajtu, administracija Sberbanke je želela ne samo da kazni već otpuštene saradnike, već i da upozori na moguće posledice radnike, uveren je predsednik Asocijacije regionalnih banaka Rusije Anatolij Aksakov.
 

Nažalost, postoji praksa kada bankarski radnici svojom delatnošću nanose vrlo ozbiljnu štetu kreditnoj organizaciji. Na primer, izdavajući kredite za nekakvu glupost. I faktički ne snose nikakvu odgovornost za takvu delatnost. Zato je objavljivanje spiskova preventivna norma koja treba da disciplinuje radnike kreditnih ustanova. Naravno, oni će se ponašati korektnije sa klijentima i sto puta razmisliti pre nego što prekrše zakonodavstvo i odluče se na kriminalnu zaveru, na primer, sa potencijalnim korisnikom zajma.
 

Po mišljenju Anatolija Aksakova, rukovodstvo Sberbanke je takođe imalo u vidu da oni koji su dospeli na spisak teško da mogu da nađu posao u finansijskim strukturama. A to znači diskreditovati i kreditne organizacije. I to je takođe bio jedan od ciljeva objavljivanja podataka. Ovaj postupak već odavno koriste razne zemlje, precizirao je za Glas Rusije Anatolij Aksakov.
 

Na Zapadu postoji praksa, u skladu sa kojom se uspostavlja zabrana na zapošljavanje stručnjaka koji su umrljani mutnim radnjama u pojedinim finansijskim ustanovama. I ako se čovek nalazi na tom spisku, praktično za njega se zatvara mogućnost da radi u organizacijama odgovarajućeg profila.
 

Pravobranioci govore da informacija o nesavesnim saradnicima ni ranije nije bila tajna iza sedam pečata. Poslodavci se prilikom prijema novih ljudi na posao često obraćaju na prethodna radna mesta kako bi dobili neophodne podatke. Ipak, ako onima koji su dospeli na crni spisak ne odgovara javno objavljivanje uzroka otpuštanja, oni uvek mogu da se žale sudu, kaže pravobranilac Semjon Epštajn.
 

Ovi ljudi mogu da podnesu tužbu ako smatraju da je naneta šteta njihovom dostojanstvu. Ako dokažu da je informacija netačna, znači to će biti osnova za tužbu.
 

Ipak, po rečima Epštejna, oni koji su dospeli na spisak, već su priznali svoju krivicu. Pošto nisu uložili žalbu protiv otpuštanja na osnovu člana, a to znači da su akcije Sberbanke sasvim pravno osnovane. Po mišljenju bankara, crni spiskovi su previše blaga mera. Po rečima predsednika Asocijacija regionalnih banaka Rusije Anatolija Aksakova, kako bi se iskorenila korupcija u kreditnim organizacijama potrebno je pooštriti zakonodavstvo. I sada se priprema novi nacrt zakona koji će zabraniti finansijskim stručnjacima koji su sebe diskreditovali da rade u bankarskim i kreditnim strukturama.