Teroristički bumerang vraća se Francuskoj

U Francuskoj su zanemeli u iščekivanju većih terorističkih akata. Ministar inostranih poslova Francuske Bris Ortefe izjavio je, da je neophodno podići nivo terorističke opasnosti, a generalni direktor francuske policije Frederik Pešner je saopštio, da je u zemlji „visoka verovatnoća“ terorističkioh akata. On je naveo i njihove „najverovatnije“ objekte: eksplozije u saobraćaju i atentati na visoke ličnosti. „Mi raspolažemo pouzdanim podacima, koji ukazuju na to da u Francuskoj postoji ozbiljna opasnost od izvršenja krupnog terorističkog akta“ – saopštio je on. Po rečima gospodina Pešnera, vlada „ brižljivo prati situaciju“. I mada odluka o podizanju nivoa terorističke opasnosti na viši nivo nije doneta, to se može dogoditi u svakom trenutku i dovesti do zatvaranja železničkih stanica, aerodroma i obustavljanja funkcionisanja metroa.

Kao povod za uzbunu poslužilo je kidnapovanje petorice Francuza iz rudnika uranijuma u Nigeru u noći između 15. i 16.septembra. Oni su radili u nuklearnoj korporaciji Areva i kod njenog subizvođača radova – kompanije Satom (filijala grupe Vinci).Ova akcija stavlja se u istu kategoriju sa transparentnim pretnjama, koje je najavila organizacija pod naslovom „Al-Kaida“ u zemljama islamskog Magreba“. U izjavi te organizacije, vojne operacije koje se izvode protiv terorista u saradnji sa francuskim predstavnicima vlasti Mauritanije, označene su kao operacije „agenata Sarkozijeve Francuske“, koji deluju „po nalogu“ francuskog predsednika.

Iza takvih pretnji obično slede teroristički akti, tim pre što je „Al-Kaida“ u zemljama islamskog Magreba i zaista moćna organizacija, za razliku od mnogih analognih grupacija, koje su naročito aktivne uglavnom na internet-prostoru. Ona raspolaže sa razgranatom mrežom kampova, saobraćajnica i druge infrastrukture u zemljama Severne Afrike, od Maroka do Egipta. Ima ona i logističke centre u Evropi – ne samo u Francuskoj, nego i u susednim Belgiji, Španiji i Italiji. Po oceni autoritetnog francuskog eksperta za borbu protiv terorizma Žana-Šarla Brizara, „to je jedna od najbogatijih u svetu grupacija: uzimanje talaca samo od početka godine donelo joj je oko 20 miliona evra“.

Donedavno je ova organizacija izvodila svoje operacije uglavnom u zemljama Severne Afrike. Kao primer može poslužiti serija koordiniranih eksplozija u Alžiru i Maroku aprila 2007. godine, kao i krvavi teroristički akti u Kazablanci maja 2003. godine, kada je poginulo preko 40 ljudi. Međutim, u julu je jedno od pododelenja „Al-Kaide“ u zemljama islamskog Magreba, koje deluje na teritoriji Nigera, Mauritanije i Malija, kidnapovala grupu francuskih talaca i demonstrativno kaznila jednog od njih na malijskoj teritoriji. Uzvratne operacije, koje je izvršila mauritanska armija uz učešće francuskih savetnika, prerasle su u široke borbene sukobe sa žrtvama na obe strane i dale teroristima povod da se okome sa pretnjama Francuskoj.

A arapski televizijski kanal „Al-Džazira“ je emitovao video poruku terorista, koji su, ne navodeći ime svoje organizacije, izjavili da su njighovi ljudi „mogli napasti na rudnik uranijuma u gradu Arlit u Nigeru, koji se smatra jednim od najznačajnijih izvora uranijuma“. U poruci je takođe rečeno, da su teroristi mogli savladati obezbeđenje objekta i kidnapovati „petoricu Francuskih eksperata u oblasti nuklearne energetike“ i da će „uskoro“ organizatori kidnapovanja postaviti zahteve vlastima Francuske. Vlasti Nigera veruju, da je kidnapovanje francuskih nuklearnih stručnjaka u toj zemlji delo ruku lokalne filijale „Al-Kaide“. „Mi možemo reći da grupa, koja stoji iza neprihvatljivog kidnapovanja“ , ima veze sa grupom Abu- Zaida koja je, sa svoje strane povezana sa mrežom, „Al-Kaide“ – izjavio je zvanični predstavnik vlade Mahamadu Dan Dah.

Sem podrške Mauritanije, „Al-Kaida“ u zemljama islamskog Magreba okrivljuje Francuze za antiislamsku politiku u celini – pored ostalog za učešće zemlje u operaciji NATO u Avganistanu i zabranu koju je izglasao parlament zemlje na nošenje muslimanske odeće na javnim mestima.

Međutim, opasnost od međunarodnog, u prvo redu islamskog teorizma u Evropi treba razmatrati u širem kontekstu, i ona je direktno povezana sa „dvostrukim standardima“ kojih se drži Zapad i principima podele terorista na „loše“ i „dobre“. U Velikoj Britaniji ne samo da je našao utočište idejni inspirator čečenskih terorista Ahmad Zakajev, nego su uz prećutnu saglasnost vlasti stvoreni polulegalni centri za vrbovanje čečenskih terorista. A i sam Zakajev je nesmetano posećivao Francusku – pored ostalog i manifestacije PSSE u Strazburu, gde su ga dočekali ne kao ideologa terorizma.

Međunarodni terorizam se pothranjuje i prihodima od kolosalnog rasta transnacionalnog narkotrafika i dolazi ne samo iz Severne Afrike, nego i sa Balkana, iz Avganistana i drugih regiona, u kojima Zapad tobože izvodi vojne operacije pod parolom osiguranja mira i stabilnosti. U Bosni i Hercegovini, u gradu Travniku, pred očima natovskih „mirovnih snaga“ osnovan je jedan od najvećih u Evropi centara za obuku islamskih terorista, koji su zatim prebacivani, pored ostalog, u Rusiju (tome je pomagalo to što su bosanski muslimani po svom poreklu Sloveni). A već tokom poslednjih godina teroristički centar opšteevropske dimenzije postala je samoproglašena država Kosovo, koja kontroliše osnovne puteve transporta narkotika u Zapadnu Evropu, oržja i druge švercovane robe pod kišobranom – a i uz direktno učešće – natovskih vojnika.

Komanda instaliranih na Kosovu multinacionalnih kontingenata ovih dana bila je prinuđena da prizna, kako postoji “sumnja“ da su „tokom poslednjih godina neki vojnici KFOR bili uvučeni u šverc goriva, u izbegavanje uplate poreza i zloupotrebe ekonomskih ovlašćenja“. Odgovarajuću istragu već je preduzela misija Evropske unije u Prištini.

Sve to neoborivo svedoči o jednom: same zapadne zemlje i njihove institucije na čelu sa NATO snose značajan deo odgovornosti za rast terorističke opasnosti u Francuskoj i drugim evropskim državama.

U problemu uzajamnih odnosa Pariza sa teroristima postoji i još jedan po-francuski pikantni aspekt. Pariz se zalaže za odlučnu borbu protiv međunarodnog terorizma. Bivši predsednik Žak Širak jednom je obećao da će po njihovim bazama nanositi udare sa primenom nuklearnog oružja. Međutim, na delu se francuski trag prati ne u borbi protiv terora, nego u povlađivanju tom teroru. Francuski stručnjaci su dosta učinili za pripremu i pokrivanje albanskih terorista na Kosovu, vlasti zemlje su zatvarale oči na aktivnu delatnost čečenskih terorista u svojoj zemlji. Recimo, u martu 2009. godine isledničko veće apelacionog suda Pariza je odbilo zahtev Rusije o izručenju 27-godišnjeg Ahmeda Lepijeva, koji se tereti za teroristički napad na Dagesdtan 1998. godine. Sudije su tada stale na stranu francuskog advokata Ahmada Lepijeva, Ane Le Talek, koja se proslavila apelom da se „niko od Čečena ne izručuje Moskvi, ma kakva optužba postojala protiv njih“.

A u avgustu 2008. godine niko drugi se do Nikola Srkozi aktivno uključio u sređivanje konflikta oko Južne Osetije, pokušavajući da zaštiti organizatora terorističkog napada na Chinvali u liku svog gruzijskog kolege Mihaila Sakašvilija. Danas Frncuzi na sopstvenom iskustvu mogu uvideti, da je terorizam zaista svetsko zlo nezavisno od toga ko ga ispoveda – magrebska „Al-Kaida“, čečenski separatisti ili gruzijski velikodržavnici.

________________

Petar Ahmedovič ISKENDEROV - stariji naučni saradnik Instituta slavistike RAN, magistar istorijskih nauka, međunarodni komentator lista «Vremja novostjej» i radiostanice «Glas Rusije».