Терористички бумеранг враћа се Француској

У Француској су занемели у ишчекивању већих терористичких аката. Министар иностраних послова Француске Брис Ортефе изјавио је, да је неопходно подићи ниво терористичке опасности, а генерални директор француске полиције Фредерик Пешнер је саопштио, да је у земљи „висока вероватноћа“ терористичкиох аката. Он је навео и њихове „највероватније“ објекте: експлозије у саобраћају и атентати на високе личности. „Ми располажемо поузданим подацима, који указују на то да у Француској постоји озбиљна опасност од извршења крупног терористичког акта“ – саопштио је он. По речима господина Пешнера, влада „ брижљиво прати ситуацију“. И мада одлука о подизању нивоа терористичке опасности на виши ниво није донета, то се може догодити у сваком тренутку и довести до затварања железничких станица, аеродрома и обустављања функционисања метроа.

Као повод за узбуну послужило је киднаповање петорице Француза из рудника уранијума у Нигеру у ноћи између 15. и 16.септембра. Они су радили у нуклеарној корпорацији Areva и код њеног субизвођача радова – компаније Satom (филијала групе Vinci).Ова акција ставља се у исту категорију са транспарентним претњама, које је најавила организација под насловом „Ал-Каида“ у земљама исламског Магреба“. У изјави те организације, војне операције које се изводе против терориста у сарадњи са француским представницима власти Мауританије, означене су као операције „агената Саркозијеве Француске“, који делују „по налогу“ француског председника.

Иза таквих претњи обично следе терористички акти, тим пре што је „Ал-Каида“ у земљама исламског Магреба и заиста моћна организација, за разлику од многих аналогних групација, које су нарочито активне углавном на интернет-простору. Она располаже са разгранатом мрежом кампова, саобраћајница и друге инфраструктуре у земљама Северне Африке, од Марока до Египта. Има она и логистичке центре у Европи – не само у Француској, него и у суседним Белгији, Шпанији и Италији. По оцени ауторитетног француског експерта за борбу против тероризма Жана-Шарла Бризара, „то је једна од најбогатијих у свету групација: узимање талаца само од почетка године донело јој је око 20 милиона евра“.

Донедавно је ова организација изводила своје операције углавном у земљама Северне Африке. Као пример може послужити серија координираних експлозија у Алжиру и Мароку априла 2007. године, као и крвави терористички акти у Казабланци маја 2003. године, када је погинуло преко 40 људи. Међутим, у јулу је једно од пододелења „Ал-Каиде“ у земљама исламског Магреба, које делује на територији Нигера, Мауританије и Малија, киднаповала групу француских талаца и демонстративно казнила једног од њих на малијској територији. Узвратне операције, које је извршила мауританска армија уз учешће француских саветника, прерасле су у широке борбене сукобе са жртвама на обе стране и дале терористима повод да се окоме са претњама Француској.

А арапски телевизијски канал „Ал-Џазира“ је емитовао видео поруку терориста, који су, не наводећи име своје организације, изјавили да су њигхови људи „могли напасти на рудник уранијума у граду Арлит у Нигеру, који се сматра једним од најзначајнијих извора уранијума“. У поруци је такође речено, да су терористи могли савладати обезбеђење објекта и киднаповати „петорицу Француских експерата у области нуклеарне енергетике“ и да ће „ускоро“ организатори киднаповања поставити захтеве властима Француске. Власти Нигера верују, да је киднаповање француских нуклеарних стручњака у тој земљи дело руку локалне филијале „Ал-Каиде“. „Ми можемо рећи да група, која стоји иза неприхватљивог киднаповања“ , има везе са групом Абу- Заида која је, са своје стране повезана са мрежом, „Ал-Каиде“ – изјавио је званични представник владе Махамаду Дан Дах.

Сем подршке Мауританије, „Ал-Каида“ у земљама исламског Магреба окривљује Французе за антиисламску политику у целини – поред осталог за учешће земље у операцији НАТО у Авганистану и забрану коју је изгласао парламент земље на ношење муслиманске одеће на јавним местима.

Међутим, опасност од међународног, у прво реду исламског теоризма у Европи треба разматрати у ширем контексту, и она је директно повезана са „двоструким стандардима“ којих се држи Запад и принципима поделе терориста на „лоше“ и „добре“. У Великој Британији не само да је нашао уточиште идејни инспиратор чеченских терориста Ахмад Закајев, него су уз прећутну сагласност власти створени полулегални центри за врбовање чеченских терориста. А и сам Закајев је несметано посећивао Француску – поред осталог и манифестације ПССЕ у Стразбуру, где су га дочекали не као идеолога тероризма.

Међународни тероризам се потхрањује и приходима од колосалног раста транснационалног наркотрафика и долази не само из Северне Африке, него и са Балкана, из Авганистана и других региона, у којима Запад тобоже изводи војне операције под паролом осигурања мира и стабилности. У Босни и Херцеговини, у граду Травнику, пред очима натовских „мировних снага“ основан је један од највећих у Европи центара за обуку исламских терориста, који су затим пребацивани, поред осталог, у Русију (томе је помагало то што су босански муслимани по свом пореклу Словени). А већ током последњих година терористички центар општеевропске димензије постала је самопроглашена држава Косово, која контролише основне путеве транспорта наркотика у Западну Европу, оржја и друге шверцоване робе под кишобраном – а и уз директно учешће – натовских војника.

Команда инсталираних на Косову мултинационалних контингената ових дана била је принуђена да призна, како постоји “сумња“ да су „током последњих година неки војници КФОР били увучени у шверц горива, у избегавање уплате пореза и злоупотребе економских овлашћења“. Одговарајућу истрагу већ је предузела мисија Европске уније у Приштини.

Све то необориво сведочи о једном: саме западне земље и њихове институције на челу са НАТО сносе значајан део одговорности за раст терористичке опасности у Француској и другим европским државама.

У проблему узајамних односа Париза са терористима постоји и још један по-француски пикантни аспект. Париз се залаже за одлучну борбу против међународног тероризма. Бивши председник Жак Ширак једном је обећао да ће по њиховим базама наносити ударе са применом нуклеарног оружја. Међутим, на делу се француски траг прати не у борби против терора, него у повлађивању том терору. Француски стручњаци су доста учинили за припрему и покривање албанских терориста на Косову, власти земље су затварале очи на активну делатност чеченских терориста у својој земљи. Рецимо, у марту 2009. године иследничко веће апелационог суда Париза је одбило захтев Русије о изручењу 27-годишњег Ахмеда Лепијева, који се терети за терористички напад на Дагесдтан 1998. године. Судије су тада стале на страну француског адвоката Ахмада Лепијева, Ане Ле Талек, која се прославила апелом да се „нико од Чечена не изручује Москви, ма каква оптужба постојала против њих“.

А у августу 2008. године нико други се до Никола Сркози активно укључио у сређивање конфликта око Јужне Осетије, покушавајући да заштити организатора терористичког напада на Цхинвали у лику свог грузијског колеге Михаила Сакашвилија. Данас Фрнцузи на сопственом искуству могу увидети, да је тероризам заиста светско зло независно од тога ко га исповеда – магребска „Ал-Каида“, чеченски сепаратисти или грузијски великодржавници.

________________

Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ - старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа «Времја новостјеј» и радиостанице «Глас Русије».