„SAD su poslednje koje treba da nam drže pridike o moralnim načelima”

Piše Miroslav Lazanski za Politiku

Već sam pomalo umoran i dosadan od komentarisanja komentara njegove ekselencije, američkog ambasadora u Beogradu gospodina Kajla Skota. Naime, njegova ekselencija je izjavila da je „sramota da osuđeni ratni zločinac korača ispred onih koji žele da odaju počast saveznicima koji su umirali boreći se za pravdu i mir u Evropi”. Ekselencija je, pretpostavljam, mislila na penzionisanog generala Vladimira Lazarevića, koji je predvodio marš „Besmrtnog puka” ulicama Niša. Ekselencija greši, ljudi koji su koračali u maršu „Besmrtnog puka” ulicama gradova Srbije odavali su počast svojim precima koji su ginuli za slobodu Jugoslavije i Srbije. Naravno, i pripadnicima Crvene armije koji su poginuli u borbama za oslobođenje Srbije krajem 1944. Ako ekselencija misli da su građani Srbije u „Besmrtnom puku” odavali počast američkim, britanskim, ili francuskim vojnicima koji su izginuli u Drugom svetskom ratu, moram ga razočarati – greši. Jer, sve ono što je Zapad uradio Srbiji u poslednjih 20 godina, od Kosova do poniženja Srbije na prošlogodišnjoj proslavi završetka Prvog svetskog rata u Parizu, sve se to taložilo u duši srbskog čoveka i verujem da učesnicima „Besmrtnog puka” nije ni na kraj pameti bilo da odaju počast saveznicima u Drugom svetskom ratu, osim, naravno, Crvenoj armiji. I ne znam kako se ta ideja uopšte i rodila kod njegove ekselencije. Pošto su učesnici marša nosili slike svojih izginulih i umrlih članova porodice. Nije bilo slika poginulih američkih, britanskih, ili francuskih vojnika. U redu, može se reći da se simbolično marš odnosio i na njih, ali ako bi pitali učesnike, mislim da bi većina to jetko i žustro negirala.