Srpska pozorišna škola i međunarodni pozorišni forum „Zlatni Vitez“

I ponovo je u Moskvi Međunarodni pozorišni forum „Zlatni Vitez“, na kojem Srbija obavezno učestvuje. To znači da imamo povoda da s njegovim stalnim predsednikom Nikolajem Burljajevom razgovaramo o rusko-srpskoj pozorišnoj saradnji foruma sa Srbijom, o njegovom istorijskom razvoju.
 

Srpska pozorišna škola je škola sa svojom specifikom, što se uostalom, može reći i za srpsko filmsko stvaralaštvo. Naizgled, postoji nešto rođeno i blisko slovenskom pravoslavnom srcu, ali postoje ipak i nacionalne specifičnosti. I to je jasno: Srbija se nalazi na raskrsnici svih evropskih puteva, i to bezuslovno nalazi svoj odraz u umetnosti, koja upija različite uticaje i tokove. Nivo srpske dramske umetnosti se na sreću, nikad nije menjao. On je uvek bio visok. Onaj ko je bio na pozorišnom forumu verovatno se seća kako smo uručili „Zlatnu medalju“ za istaknuti doprinos pozorišnoj umetnosti genijalnom srpskom režiseru Stevi Žigonu, koji je na sceni Beogradskog narodnog pozorišta postavio skoro svu rusku klasiku. To najviši nivo srpskog pozorišta.
 

Onoliko koliko je visoko Nikolaj Burljajev cenio Stevu Žigona, toliko je ozbiljan gubitak za njega bila smrt srpskog režisera. Na sajtu „Zlatnog Viteza“ može se naći nekrolog u sećanju na Stevu Žigona, upućen predsedniku foruma Jovanu Markoviću. „Stevo Žigon je Rusiju voleo podjednako kao Srbiju i patio je zbog skretanja slovenskog sveta s pravog puta. Rusija visoko ceni talenat Steve Žigona. Upravo on je postao prvi sprski akademik Međunarodne Slovenske akademija obrazovanja, umetnosti i kulture,“ pisao je predsednik „Zlatnog Viteza“ svom srpskom kolegi i istomišljeniku. Za Nikolaja Burljajeva je vrlo važno što je njegova ljubav prema Srbiji i srpskoj umetnosti bila uzvraćena. Na konferencijama za štampu i okruglim stolovima stalni predsednik pozorišnog foruma više puta je isticao ozbiljnu pažnju srpske kulturne javnosti prema njemu. Između ostalog, nikad nije zaboravljao a pomene da je u srpskim društvenim Fakultetima od sto ispitnih pitanja deset posvećeno „Zlatnom Vitezu“.
 

 Poslednjih godina zbog krize nisam mogao da pozivam velike trupe srpskih pozorišta. I ograničavali smo se monodramama, odnosno kod nas su dolazili srpski glumci i glumice, koji su sami predstavljali svoju mono predstavu. Ove godine, na sreću, imamo priliku da primimo veliku srpsku trupu s predstavom po Čehovljevom komadu „Bolnička soba br. 6“.
 

Ovu predstavu je režirao srpski glumac Nebojša Dugalić, kojeg Nikolaj Burljajev posebno pominje.
 

 Drago mi je što ove godine kod nas treba da doputuje jedan od mojih omiljenih srpskih glumaca Nebojša Dugalić. Otkrio sam ga pre mnogo godina, kad sam bio u Srbiji za vreme blokade. Video sam ga u predstavi po romanu Dostojevskog „Idiot“, u kojoj je igrao ulogu kneza Miškina. Tada je Nebojša Dugalić bio vrlo osetljiv, romantičan mladić. Zatim je prvi put došao kod nas i na „Zlatni Vitez“. I premda smo se u to vreme dobro poznavali, nisam mogao da ga prepoznam u liku u kojem se pojavio na sceni. To je već bio jak srpski glumac, kojem se pokorava sve: i forma i sadržaj. Posebno mi je drago što će na ovaj „Vitez“ doneti dve predstave – i monodramu i veliki komad.
 

Mi se sa svoje strane nadamo da će ovogodišnji, Osmi međunarodni pozorišni forum „Zlatni Vitez“ takođe predstavljati veliki događaj i da neće proći nazapaženo.

S predsednikom Međunarodnog pozorišnog foruma „Zlatni Vitez“ razgovarali smo o srpskoj pozorišnoj školi i o saradnji sa srpskim pozorištem.