Српска позоришна школа и међународни позоришни форум „Златни Витез“

И поново је у Москви Међународни позоришни форум „Златни Витез“, на којем Србија обавезно учествује. То значи да имамо повода да с његовим сталним председником Николајем Бурљајевом разговарамо о руско-српској позоришној сарадњи форума са Србијом, о његовом историјском развоју.
 

Српска позоришна школа је школа са својом спецификом, што се уосталом, може рећи и за српско филмско стваралаштво. Наизглед, постоји нешто рођено и блиско словенском православном срцу, али постоје ипак и националне специфичности. И то је јасно: Србија се налази на раскрсници свих европских путева, и то безусловно налази свој одраз у уметности, која упија различите утицаје и токове. Ниво српске драмске уметности се на срећу, никад није мењао. Он је увек био висок. Онај ко је био на позоришном форуму вероватно се сећа како смо уручили „Златну медаљу“ за истакнути допринос позоришној уметности генијалном српском режисеру Стеви Жигону, који је на сцени Београдског народног позоришта поставио скоро сву руску класику. То највиши ниво српског позоришта.
 

Онолико колико је високо Николај Бурљајев ценио Стеву Жигона, толико је озбиљан губитак за њега била смрт српског режисера. На сајту „Златног Витеза“ може се наћи некролог у сећању на Стеву Жигона, упућен председнику форума Јовану Марковићу. „Стево Жигон је Русију волео подједнако као Србију и патио је због скретања словенског света с правог пута. Русија високо цени таленат Стеве Жигона. Управо он је постао први спрски академик Међународне Словенске академија образовања, уметности и културе,“ писао је председник „Златног Витеза“ свом српском колеги и истомишљенику. За Николаја Бурљајева је врло важно што је његова љубав према Србији и српској уметности била узвраћена. На конференцијама за штампу и округлим столовима стални председник позоришног форума више пута је истицао озбиљну пажњу српске културне јавности према њему. Између осталог, никад није заборављао а помене да је у српским друштвеним Факултетима од сто испитних питања десет посвећено „Златном Витезу“.
 

 Последњих година због кризе нисам могао да позивам велике трупе српских позоришта. И ограничавали смо се монодрамама, односно код нас су долазили српски глумци и глумице, који су сами представљали своју моно представу. Ове године, на срећу, имамо прилику да примимо велику српску трупу с представом по Чеховљевом комаду „Болничка соба бр. 6“.
 

Ову представу је режирао српски глумац Небојша Дугалић, којег Николај Бурљајев посебно помиње.
 

 Драго ми је што ове године код нас треба да допутује један од мојих омиљених српских глумаца Небојша Дугалић. Открио сам га пре много година, кад сам био у Србији за време блокаде. Видео сам га у представи по роману Достојевског „Идиот“, у којој је играо улогу кнеза Мишкина. Тада је Небојша Дугалић био врло осетљив, романтичан младић. Затим је први пут дошао код нас и на „Златни Витез“. И премда смо се у то време добро познавали, нисам могао да га препознам у лику у којем се појавио на сцени. То је већ био јак српски глумац, којем се покорава све: и форма и садржај. Посебно ми је драго што ће на овај „Витез“ донети две представе – и монодраму и велики комад.
 

Ми се са своје стране надамо да ће овогодишњи, Осми међународни позоришни форум „Златни Витез“ такође представљати велики догађај и да неће проћи назапажено.

С председником Међународног позоришног форума „Златни Витез“ разговарали смо о српској позоришној школи и о сарадњи са српским позориштем.