Почетна страница > Новости

Државни носиоци одликовања

Државни носиоци одликовања
29.10.2010. год.

Музеји Московског Кремља отварају изложбу заслепљујуће лепоте и дубоко садржајну с тачке гледишта историје међународних односа Русије. Она носи назив „Државни каваљери. Инострано ордење руских царева“ (27. октобар – 9. март 2011. године).


Изложба је јединствена по многим параметрима, тврди генерални директор Музеја Московског Кремља Јелена Гагарина, осим тога, налази се у оквиру интересовања савременог друштва.
 

Инострано ордење и уопште ордење, данас представља предмет колекционарства многих људи, предмет њиховог интересовања, - каже Јелена Гагарина. – Међутим, информације о овом ордењу су често непоуздане, једноставно, има их мало. У суштини, никад нисмо организовали овакву изложбу. Много овог ордења је рестаурирано специјално поводом овог догађаја, никад се нису излагали. Не показујемо само ордење, већ и уставе о ордењу и документа, и одела каваљера овог ордења. Тако да ће изложба бити врло занимљива и упечатљива.
 

Најпознатији експонати су, наравно, Малтешки крст и круна руског цара Павла I, који је био на челу Малтешког ордена после Француске револуције. У Русији постоји класичан портрет Павла I, рад уметника Боровиковског: на њему је цар насликан урпаво с круном Великог магистра и белим крстом. Малтешке регалије познате су још и по томе, што је управо од њих започела колекција иностраног ордења Московског Кремља. Павле I је 1798. године донео одлуку да се у Оружејној палати у Кремљу чува медаљон с моштима Великог магисра Светог Јована Јерусалимског (Малтешког), затим и остале регалије ордена, укључујући круну, печат и бодеж.
 

Међутим, Павле није био први руски монарх, који је удостојен иностраних награда. Први император-носилац ордена био је велики реформатор, који је пробио „прозор ка Европи“, Петар I. На изложби је представљен један од најоригиналнијих европских ордена, којима је он награђен – дански орден Слона. То је заиста фигура слона с Сараценом, који седи на њему. Осим тога, ова награда је у прилогу имала повељу, устав с печатима и задивљујући поклон – посуду-фрижидер за вино. Орден Слона, исто као и пољски орден Белог Орла, уручени су цару Петру I  1712. године због победе Русије над Шведском у Северном рату. Данска и Пољска су заједно са Саксонијом, биле савезнице Русије у овом рату.
 

Век касније, други пробој у скупљању иностраних регалија извршио је цар Александар I: за победу над Наполеоном добио је много ексклузивних награда – шпански орден Златног руна, британски орден Подвеза. А још пре рата 1812. године Александар I je постао добитник француског ордена Почасне легије. Наполеон Бонапарта му је лично 1807. године дао овај орден после закључивања Тилзитског уговора о миру. Наполеон је тада тражио савезнике и очигледно, желео је да надахне потенцијалног партнера највишом наградом своје земље. Узвратни „политички поклон“ Александар I је учинио наградивши Наполеона орденом Андреја Првозваног – највреднијим орденом Руске империје. Узгред речено, управо овај орден се сад такође налази на изложби у Кремљу. Започевши рат против Русије Наполеон је аутоматски престао да буде његов носилац.
 

Инострано ордење уопште није било лична совјина руских монарха. То је био удео државе и знак поштовањапрема Русији и зато је после смрти царског носиоца ордена он доспевао у Тужну комисију, која је била основана поводом сахране, постајали су „учесници“ ожалошћене церемоније, а затим су се чували у специјалном Капитулу Руског Императорског и Царског ордења. Или су се слали у земљу из које су стигли – сваки највиши орден је у вези с овим имао своја посебна правила. Координатор изложбе у Кремљу, историчар Људмила Гаврилова тврди да је монарх сваке земље сањао о томе да добије највишу награду друге државе.
 

Кад су руски цареви, почевши од Петра I постајали носиоци витешких ордена, истовремено су постајали браћа-рођаци иностраних монарха. То је показивање пријатељског расположења према земљи и према монарху, - објашњава Људмила Гаврилова.
 

Посебна витрина изложбе посвећена је ордењу руских царица. Као и краљице европских земаља, оне нису могле бити награђена многим знаменитим ордењем Европе: њихови носиоци су по дефиницији могли бити само мушкарци. А жене су углавном награђиване за доброчинство. Из тога проистиче и симболика „женских“ награда – милостињу даје света Изабела, страда света Катарина... Једини изузетак од постојећих правила било је то што је 1763. године руска царица Катарина II награђена шведским „мушким“ орденом Серафима.



  • Извор
  • Голос России, фото: Голос России/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Посланици блока су, како се наводи, изабрали Qwant, који је раније био у власништву Axel Springer-а, како би смањили дигиталну зависност од САД....


Само 38 одсто испитаника верује да Москва представља војну претњу, у поређењу са 52 одсто прошлог септембра, наводи Билд....

Нико од одговорних за напад на школу у Старобељску неће бити помилован, саопштило је руско Министарство спољних послова...


Извештај долази у тренутку све већих америчких ратних трошкова, исцрпљених залиха ракета и неспремности савезника да се укључе....

Џон Ретклиф је, како се наводи, рекао да амерички председник очекује „темељне промене“ од Хаване....



Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА