Setiti se svih

Uoči Dana sećanja na žrtve političkih represija, koji se obeležava u Rusiji i drugim republikama bivšeg SSSR 30. oktobra, u Moskvi se odvija akcija Povratak imena. Njen organizator – Međunarodno udruženje Memorijal, želi da se seti svih koji su postradali od represija u vreme staljinističkog terora.
 

O vremenima velikog terora može se govoriti dugo, sećajući se cifara i činjenica. Krajem 30-ih godina prošlog veka političke represije u SSSR su imale masovni karakter. Iz zgrade Narodnog komiteta unutrašnjih poslova na Lubjanskom trgu, po zlu čuvene Lubjanke, na desetine hiljada sovjetskih građana poslato je u severne logore ili na streljanje. Samo u Moskvi 1937-38. bilo je streljano 30 hiljada ljudi.
 

Već skoro dvadeset godina uoči Dana sećanja na žrtve političkih represija na Lubjanskom trgu odvija se akcija Povratak imena. Njeni učesnici okupljaju se oko spomenika svim žrtvama staljinističkog sistema, ogromnog granitnog kamena, dovezenog u Moskvu sa Solovjeckih ostrva, gde se nalazio jedan od logora sa najstrožim režimom. Imena i prezimena streljanih čitaju se naglas. Posle svakog imena čita se starost, profesija poginulog i datum streljanja. To je obraćanje narodnoj savesti, sećanje na one greške koje su izvršili naši nadavni preci, kaže poznati pravobranilac, bivši politički zatvorenik sovjetske epohe, dobinik nagrade Andreja Saharova i mnogih drugih međunarodnih nagrada, predstavnik udruženja Memorijal Sergej Kovaljov.
 

Staljin je na samom delu selekcionirao sovjetski narod. On je pravio onaj narod koji mu je potreban, metodama straha, i to se može videti po novninama iz tog doba. Narudžbina selekcije bila je jasno izražena, a selekcione platforme bili su logori, škole, komsomol.
 

Vrlo je važno da ljudi znaju istinu o prošlosti, zato što od nje zavisi i sadašnjost i budućnost, smatra ruski pravobranilac. Osim akcije Povratak imena, udruženje Memorijal održava tog dana nekoliko ekskurzija, vezanih za istoriju političkih represija. Najpoznatije adrese su Ivanovnski ženski manastir, koji je posle revolucije bio pretvoren u koncentracioni logor, i čuveni Dom na keju, gde su 30-ih godina živeli članovi sovjetske vlade, ugledni boljševici, pisci i novinari. Mnogi stanovnici ovog doma su bili represirani sa čitavom porodicom.