Сетити се свих

Уочи Дана сећања на жртве политичких репресија, који се обележава у Русији и другим републикама бившег СССР 30. октобра, у Москви се одвија акција Повратак имена. Њен организатор – Међународно удружење Меморијал, жели да се сети свих који су пострадали од репресија у време стаљинистичког терора.
 

О временима великог терора може се говорити дуго, сећајући се цифара и чињеница. Крајем 30-их година прошлог века политичке репресије у СССР су имале масовни карактер. Из зграде Народног комитета унутрашњих послова на Лубјанском тргу, по злу чувене Лубјанке, на десетине хиљада совјетских грађана послато је у северне логоре или на стрељање. Само у Москви 1937-38. било је стрељано 30 хиљада људи.
 

Већ скоро двадесет година уочи Дана сећања на жртве политичких репресија на Лубјанском тргу одвија се акција Повратак имена. Њени учесници окупљају се око споменика свим жртвама стаљинистичког система, огромног гранитног камена, довезеног у Москву са Соловјецких острва, где се налазио један од логора са најстрожим режимом. Имена и презимена стрељаних читају се наглас. После сваког имена чита се старост, професија погинулог и датум стрељања. То је обраћање народној савести, сећање на оне грешке које су извршили наши надавни преци, каже познати правобранилац, бивши политички затвореник совјетске епохе, добиник награде Андреја Сахарова и многих других међународних награда, представник удружења Меморијал Сергеј Коваљов.
 

Стаљин је на самом делу селекционирао совјетски народ. Он је правио онај народ који му је потребан, методама страха, и то се може видети по новнинама из тог доба. Наруџбина селекције била је јасно изражена, а селекционе платформе били су логори, школе, комсомол.
 

Врло је важно да људи знају истину о прошлости, зато што од ње зависи и садашњост и будућност, сматра руски правобранилац. Осим акције Повратак имена, удружење Меморијал одржава тог дана неколико екскурзија, везаних за историју политичких репресија. Најпознатије адресе су Ивановнски женски манастир, који је после револуције био претворен у концентрациони логор, и чувени Дом на кеју, где су 30-их година живели чланови совјетске владе, угледни бољшевици, писци и новинари. Многи становници овог дома су били репресирани са читавом породицом.