Šest hiljada braće i sestara

U oktobru se tradicionalno održavaju susreti pitomaca Ivanovske škole-internata «Stasova», koja je poznata u svetu kao Interdom. Susreti se održavaju u različitim zemljama, ove godine je susret bio održan u Atini. Danas 6 hiljada bivših pitomaca Interdoma živi u 100 zemalja, uključujući Angolu, Nemačku, Grčku, Iran, Španiju, Italiju, Kanadu, Kinu, Palestinu, Poljsku, Portugaliju, SAD i JAR.
 

Internacionalno sirotište u gradu Ivanovo, 300 kilometara severo-istočno od Moskve, bilo je osnovano 1933. godine za  decu boraca za nezavisnost iz država Evrope, Latinske Amerike, Afrike i Azije, koja su ostala bez roditelja. Novac za njegovu izgradnju su prikupljali ivanovski radnici i Crveni Krst u Nemačkoj, Švajcarskoj, Danskoj Norveškoj i drugim zemljama. Prvi pitomci su postala deca poznatih političara – Mao Cetunga, Dolores Ibaruri, Palmira Toljatija, Morisa Toreza.
 

56  pitomaca te škole se borilo kao dobrovoljci na frontovima Velikog Otadžbinskog rata. 17 od njih, među njima Kubanac, Bugarin, Poljak, Jevrej, Grk i Jugosloven su poginuli u tim borbama. Danas ispred škole-internata se nalazi drvored, gde je svako stablo zasađeno u znak sećanja na jednog od pitomaca-heroja.
 

U Interdomu sve je bilo podređeno glavnom zadatku:  da se pomogne detetu da stekne porodicu i solidno obrazovanje.  Po svom nivou obuke škola je mogla da se takmiči sa elitarnim evropskim školama zatvorenog tipa. Njeni pitomci su završili najbolje ruske visoke škole – MDU, MGIMO i UPN (Univerzitet prijateljstva naroda). Crvena knjiga, koja se vodi u Interdomu od momenta njegovog osnovanja, sadrži hiljade zapisa bivših pitomaca. Emotivni i dirljivi, oni na različite načine svedoče: Zahvalan sam sudbini što sam se našao ovde.
 

Prema mišlenju direktora Interdoma Galine Ševčenko, pitomci se osećaju kao članovi jedne velike porodice - to je jedinstveno internacionalno bratstvo. Ako se negde u različitim gradovima nađu naši pitomci – oni se osećaju kao rod, mada je jedan završio školu 1957. godine, a drugi 2000. godine. Oni se međusobno zovu  brat ili sestra, uvek se brinu jedan za drugog, - priča direktor. Kao i svaka porodica, koja ima svoje korenje, gde se s kolena na koleno prenose tradicije, u Interdomu se prenosi od pedagoga novim generacijama pedagoga, od onih koji završavaju školu novim pitomcima duh bratstva. Interdomovac je zvanje člana naše porodice. Ako nekom od naših apsolvenata zatreba pomoć za školovanje ili lečenje, nije važno, kada je on završio školu, svako daje svoj prilog. Svoj savremeni oblik Interdom je stekao 1991. godine. Danas je to najveće u Rusiji sirotište, koje ima komforan stambeni blok, veliku školu sa savremenom opremom, odličnu koncertnu salu. Ono je postalo rodna gruda za 400 dece iz različitih ruskih regiona i zemalja ZND, među njima su siročad iz žarišta međunacionalnih konflikata i zona elementarnih nepogoda.