Vize razdora

Početkom novembra ministri inostranih poslova 27 zemalja – članica Evropske unije, razmotriće problem uvođenja bezviznog režima za balkanske zemlje. Sudeći po curenju informacija iz tajnih dokumenata, pripremljenih u Briselu, diskusije će biti žučne i, najverovtnije će rukovodstvo EU pribeći preispitivanju ranije usaglašenih principa i planova. Prvi koji će biti „na udaru“ mogu biti Albanija i Bosna i Hercegovina, ali takođe i građani Srbije i Makedonije, koji od 19. decembra 2009. godine mogu bez viza ulaziti u zemlje-članice EU.
 

Evropski komesar za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem uputila je, u bez presadana oštrim tonovima, poruke ministrima spoljnih poslova Srbije i Makedonije, Ivici Dačiću i Gordani Jakulesku. Dokument je datiran 13. oktobra. U njemu se, pored ostalog, kaže: „Kako su pokazali događaji iz ove godine, niz država – članica ponovo beleži zabrinjavajući rast lica koja dolaze iz vaših zemalja u potrazi za azilom...Takva tendencija izuzetno brine i može dovesti u pitanje celokupni proces vizne liberalizacije na Zapadnom Balkanu“. Sesilija Malmstrem je saopštila Beogradu i Skopju da će do kraja oktobra visoka misija EU posetiti njihove zemlje, kako bi proverila da li one preduzimaju nekakve hitne mere u cilju prevazilaženja situacije. Izveštaj te misije će predstavljati polaznu osnovu za razmatranje problema, najpre na nivou ministara unutrašnjih poslova zemalja – članica Evropske unije, a potom i u najvišem rukovodstvu EU.
 

Sesilija Malmstrem nije u situaciji da se navikava na bavljenje problemima bezviznog režima. U februaru ove godine ona se morala vanredno umešati u situaciju, nastalu oko iznenadnog masovnog priliva albanaca u Belgiju, gda su oni blokirali državne institucije u Briselu, zahtevajući od vlade azil, smeštaj, posao i novčane kompenzacije (1). Tadašnji belgijski premijer Iv Leterm pozvao je vlasti Evropske unije „da ograniče pogubne posledice liberalizacije evropskog viznog režima“ (2). Analogna situacija, ranije iste godine, nastala je u Švedskoj, što je bio jedan od razloga za do tada nezabeleženi uspeh nacionalističkih snaga, na čelu sa partijom „Demokrate Švedske“ na parlementarnim izborima u toj zemlji 19. septembra.
 

U oktobru je Evropski parlament odobrio davanje bezviznog režima za građane Albanije i Bosne i Hercegovine, ali u svetlu poslednjih zaključaka Sesilije Malmstrem, ta odluka izgleda ishitrenom. Među zemljama, koje pozivaju rukovodstvo EU da preispita odluku o bezviznom režimu su Austrija, Nemačka, Francuske, Švedska, Belgija, Holandija i Norveška, koje osećaju snažan pritisak višehiljaditog talasa imigranata sa Balkana, u prvom redu albanaca.
 

Danas Belgija predsedava Evropskom unijom i njeno negativno iskustvo sa hiljadama makedonskih i kosovskih albanaca može odigrati odlučujuću ulogu u daljoj sudbini bezviznog režima za Balkan. Prema podacima belgijskih vladinih izvora, u julu i avgustu vlastima zemlje zvanično se obratilo oko hiljadu i po stanovnika bivše Jugoslavije, od čega polovinu čine kosovski albanci. A koliko se „gostiju“ tek „utopilo“ u zemlji, ostaje samo da se nagađa. Analogna tendencija beleži se i u Nemačkoj. Ako je u julu u zemlju došlo 129 lica sa Balkana, koja su tražila azil, u avgustu ih je bilo već 225, a u septembru – 800. Pikantnost situacije svodi se na to, što vlasti zemalja-članica EU isplaćuju naknadu čak i onim pridošlicama, kojima se odbija zahtev za dozvolu boravka. U Švedskoj, na primer, ta suma iznosi 500 evra (3). Dobvši toliku sumu, albanci masovno odlaze u susednu državu, članicu EU, u kojoj se procedura ponavlja.
 

Belgijska vlada poslednjih dana preduzima aktivne pokušaje da popravi situaciju. Državni sekretar za pitanja imigracije Melhior Vatele smatrao je neophodnim da se odmah uputi u Beograd, kako bi razgovarao sa predstavnicima srpskih vlasti i od njih čuo koje konkretne mere poreduzimaju u cilju „obuzdavanja bujice tražioca azila“. Međutim, vlasti Srbije u konkretnim uslovima ne mogu ponuditi ništa više do detaljne provere od strane pogranične službe svih onih, koji se sumnjiče da nameravju otići u Evropsku uniju iz razloga gore navedenih koristoljubivih ciljeva.
 

Glavni probem, međutim, nije toliko u ukidanju viznog režima za građne Srbije, Makedonije, Albanije i Bosne i Hercegovine, koliko u nejasnosti perspektiva integracije država Balkanskog regiona u Evropsku uniju. Priliv nelegalnih imigranata, izbeglica, avanturista i druge, nepoželjne za „pristojne Evropljane“ balkanske „klijentele“ - a taj priliv je je ove godine poprimio preteće razmere (pored ostalog kao posledica nepromišljenih poteza samog Brisela) – primorava da se u planove evrointegracija unesu suštinske korekcije. I ovde su u „istom košu“ sa Srbima ili albancima takođe i Turci, a prema Turskoj Zapad igra kudikamo složeniju igru, sa više varijanata.
 

Upravo su se perspektive liberalizacije viznog režimaza Turskunašle u centru pažnje pregovora, održanih 22. oktobra u atinskom pregrađu Vuljameni između grčkog premijera Georgijusa Papandreua i njegovog turskog kolege Redžepa Taipa Erdogana. Prema izjavi Papandreua, strane su usaglasile „zajedničku inicijativu u odnosu na EU“, koja predviđa „sistematičniju i kudikamo efikasniju saradnju“ u sferi rešavanja imigracionih problema. Međutim, razvoj odnosa EU kako sa Turskom, tako i sa balkanskim državama, direktno zavisi od menjajućeg balansa snaga u „jedinstvenoj Evropi“.
 

Izražavajući sve snažnije mišljenje u zemljama – članicamna Evropske unije, ministar unutrašnjih poslova nemačke zemlje Bavarske Joahim Hermani izjavio je ovih dana, da „ako se situacija i dalje bude razvijala u datom pravcu, EU treba da deluje i vrati obavezne vize“ za stanovnike balkanskih zemalja.

Evropska unija postepeno postaje talac svojih pređašnjih planova širenja i suptilnih geopolitičkih igara, koje se, kako se sada pokazalo, nisu opravdale.
 

[1] Le Soir, 24.02.2010.

[2] Le Soir, 26.02.2010.

[3] Danas, 21.10.2010.
 

Petar Ahmedovič ISKENDEROV – stariji naučni saradnik Instituta slavistike RAN, magistar istorijskih nauka, međunarodni komentator lista «Vremja novostjej» i radiostanice «Glas Rusije».