Kineski kosmos bez tajni

Rusija i Kina razmotriće perspektive saradnje u kosmosu. Radi pregovora u Peking je otputovala delegacija Roskosmosa na čelu sa rukovodiocem agencije Anatolijem Perminovom.
 

Kosmički program Kine razvijao se oslanjajući se u mnogome na rusko iskustvo i tehnologije. U Pekingu to nikada nisu skrivali, mada nisu posebno ni razglašavali. Rakete nosači pomoću kojih je 2003. godine zemlja realizovala tri pilotirana leta, po konstrukciji veoma podsećaju na stare sovjetske balističke rakete s kraja 50-ih početka 60-ih godina. Upravo tada Moskva je predala Pekingu nekoliko takvih raketa. Moskva i sada sarađuje sa njim u nizu konkretnih pravaca, kaže glavni stručnjak kompanije Rosoboroneksport Aleksandar Basov.
 

Kina se do danas obraća nama za pomoć i po pitanjima pripreme kosmonauta i po pitanjima stvaranja kosmičkih uređaja. Između ostalog skafandara – kako običnih, tako i onih za izlaz u otovreni kosmos. Tako za rad u otvorenom kosmosu za osnovu je uzet ruski skafander Orlan-M. A u osnovi konstrukcije kineskih kosmičkih brodova je ruski Sojuz-TM, čiji obrazac je kupila Kina i kasnije usavršila.
 

Tehnička sradnja sa Kinom vodi se u raznim pravcima, između ostalog prilikom proizvodnje ruskih satelita koristi se kineska baza komponenti, saopštio je Roskosmos. Uporedo sa tim saradnja se ne tiče oblasti pilotirane kosmonautike. Peking takođe ne ispoljava interesovanje za program MKS.
 

Kineska strana ovih dana je objavila planove da izgradi sopstvenu pilotiranu orbitalnu stanicu. Prvi modul, kosmičku laboratoriju, planira da pokrene do 2016. godine. Tamo će se odrađivati ključne tehnologije, vezane za podršku životne delatnosti astronauta. Zatim će se u kosmos uputiti glavni odsek i drugi laboratorijski modul. Do 2020. godine sva tri modula spojiće se u orbiti u stanicu. List Čajna Dejli piše da će ona biti ne samo platforma za razne eksperimente, već i polazna tačka za osvajanje dubokog kosmosa i buduće ekspedicije na Mesec i Mars.
 

Pravljenje sopstvene kosmičke stanice je u izvesnoj meri iznuđen korak, pošto je NASA od samog početka bila protiv partnerstva sa Kinom i njenog učešća u programu pravljenja i ekspluatacije MKS. U pokušaju da opravdaju zabranu, Amerikanci govore da je Kina navodno decenijama prodavala raketne tehnologije Severnoj Koreji i Iranu, zato joj se ne sme dozvoliti prisut američkih aerokosmičkim tehnologijama – one će preći zemljama sa nepredvidivim režimima.
 

Kineske kosmičke razrade tesno su vezane sa vojnom i oružanom zavesom duboke tajnosti. Slična sitaucija je postojala u SSSR i SAD 50-ih i 60-ih godina. Ipak vremena se menjaju. Nedavno u Kini u šestodnevnoj poseti je bio šef NASE Čarls Bolden, koji je obišao niz kosmičkih objekata. Nikakve sporazume nije potpisao. Ali sam njegov put je važan  - on označava da se na Zapadu sve više čuju glasovi pristalica široke međunarodne saradnje u kosmosu, koji pozivaju da se u programe MKS uključi ne samo Kina, već i Indija, i Južna Koreja. Razvojem takve sradnje preterana kineska tajnost će postepeno nestati.