Кинески космос без тајни

Русија и Кина размотриће перспективе сарадње у космосу. Ради преговора у Пекинг је отпутовала делегација Роскосмоса на челу са руководиоцем агенције Анатолијем Перминовом.
 

Космички програм Кине развијао се ослањајући се у многоме на руско искуство и технологије. У Пекингу то никада нису скривали, мада нису посебно ни разглашавали. Ракете носачи помоћу којих је 2003. године земља реализовала три пилотирана лета, по конструкцији веома подсећају на старе совјетске балистичке ракете с краја 50-их почетка 60-их година. Управо тада Москва је предала Пекингу неколико таквих ракета. Москва и сада сарађује са њим у низу конкретних праваца, каже главни стручњак компаније Рособоронекспорт Александар Басов.
 

Кина се до данас обраћа нама за помоћ и по питањима припреме космонаута и по питањима стварања космичких уређаја. Између осталог скафандара – како обичних, тако и оних за излаз у отоврени космос. Тако за рад у отвореном космосу за основу је узет руски скафандер Орлан-М. А у основи конструкције кинеских космичких бродова је руски Сојуз-ТМ, чији образац је купила Кина и касније усавршила.
 

Техничка срадња са Кином води се у разним правцима, између осталог приликом производње руских сателита користи се кинеска база компоненти, саопштио је Роскосмос. Упоредо са тим сарадња се не тиче области пилотиране космонаутике. Пекинг такође не испољава интересовање за програм МКС.
 

Кинеска страна ових дана је објавила планове да изгради сопствену пилотирану орбиталну станицу. Први модул, космичку лабораторију, планира да покрене до 2016. године. Тамо ће се одрађивати кључне технологије, везане за подршку животне делатности астронаута. Затим ће се у космос упутити главни одсек и други лабораторијски модул. До 2020. године сва три модула спојиће се у орбити у станицу. Лист Чајна Дејли пише да ће она бити не само платформа за разне експерименте, већ и полазна тачка за освајање дубоког космоса и будуће експедиције на Месец и Марс.
 

Прављење сопствене космичке станице је у извесној мери изнуђен корак, пошто је НАСА од самог почетка била против партнерства са Кином и њеног учешћа у програму прављења и експлуатације МКС. У покушају да оправдају забрану, Американци говоре да је Кина наводно деценијама продавала ракетне технологије Северној Кореји и Ирану, зато јој се не сме дозволити присут америчких аерокосмичким технологијама – оне ће прећи земљама са непредвидивим режимима.
 

Кинеске космичке разраде тесно су везане са војном и оружаном завесом дубоке тајности. Слична ситауција је постојала у СССР и САД 50-их и 60-их година. Ипак времена се мењају. Недавно у Кини у шестодневној посети је био шеф НАСЕ Чарлс Болден, који је обишао низ космичких објеката. Никакве споразуме није потписао. Али сам његов пут је важан  - он означава да се на Западу све више чују гласови присталица широке међународне сарадње у космосу, који позивају да се у програме МКС укључи не само Кина, већ и Индија, и Јужна Кореја. Развојем такве срадње претерана кинеска тајност ће постепено нестати.