Deda Mraz iz Podmoskovlja će posetiti srpsku decu na Kosovu

U Novoj Godini mi svi dobijamo poklone od Deda Mraza. Ali za mnogu decu oni su potrebniji. Tako misli ikonopisac Roma Iljuškin iz Sergijevog Posada, koji se smatra duhovnom prestonicom Rusije. Roman ne samo da slika ikone, on se bavi i dobrotvornom delatnošću. Od 9. do 20. januara ikonopisac se sprema na Kosovo i Metohiju sa poklonima za srpsku decu. Ove godine za njih je sakupljena humanitarna pomoć, i ona će morati da bude prebacivana na nekoliko aviona čitava tri dana. To su pokloni deci i pisma od njihovih ruskih vršnjaka. Boravili smo u Sergijevom Posadu i razgovarali sa Romanom Iljuškinom o njegovom predstojećem putu. Prvo o ciljevima posete.
 

Osnovna ideja je druženje dece. Jer mi, odrasli, jednom ćemo umreti, a naša deca će ostati. I koga ako ne njih treba naučiti da se druže, da pomažu da se očuva prijateljstvo među našim narodima. Sećam se kako mi je pre nekoliko godina jedan visoki srbski činovnik rekao: Rusija nam, naravno, pomaže, ali Zapad nam pomaže više. Začudio sam se: zar Zapad nije bombardovao Srbiju, uništavao ekologiju, oduzeo hiljade nevinih života. Na šta sam kao odgovor čuo: Vi ste, Romane, hrišćanin, Vi znate da je po hrišćanskim običajima praštati. Sada treba zaboraviti sve zlo koje nam je učinjeno, i živeti u današnjici. Tada sam se setio jedne narodne mudrosti: Narod, koji je zaboravio svoju prošlost nije dostojan budućnosti. Rekao sam činovniku: Opraštati, da. Ali samo ne zaboraviti. Kako se mogu zaboraviti strašna bombardovanja, uništena ekologija, hiljade nevinih smrti? Kako se može zaboraviti podvig kneza Lazara na Kosovu polju i izdajstvo Vuka Brankovića? Ne želim da Srbi zaborave svoju istoriju. Upravo zato želim da naučim našu decu da se druže. Jer upravo su deca naša budćnost.
 

Poklone je Roman Iljuškin sakupio po pismima srpske dece sa Kosova. Neka od njih su proizvela na njega neizbrisiv utisak, neka su ga čak naterala na suzu.
 

Evo Tijaninog pisma iz Gračanice: Dragi Deda Mraze, kako bismo moje drugarice i ja imale čega da se sećamo, donesi nam rolere. Jer mi nemamo ništa: ni bioskope, ni parkove, ni Dom kulture. Naši roditelji nemaju mogućnosti da nam kupe igračke. A Natalijino pismo iz iste te Gračanice nisam mogao da čitam bez suza. Evo šta ona piše: Dragi Deda Mraze, svako veče vraćam se iz škole sa strahom koji ne mogu da prevaziđem. Na putu u školu svakog dana srećem ljude koji nam nisu doneli dobro. Učini tako da u Novoj Godini prestanem da se plašim: da moji dani postanu kraći, a strah manji. Nažalost, to nije u mojoj moći. Ali ako bih mogao, sve bih za to dao.
 

Dobrotvornoj akciji priključili su se i umetnici jednog od gradskih folklornih ansambala koji su poklonili za kosovsku decu lutke ručne izrade i sami izrazili želju da nastupe pred njima.
 

Za vreme našeg razgovora sa Romanom u Domu kulture u Sergijevom Posadu bila je održana izložba crteža srpske dece sa Kosova i Metohije Beli Anđeo Srbije. Na crtežima može da se vide ne samo biblijski sižei na temu poklonjenja volhova i lepota kosovske zemlje, već i vojnici, koji vode decu pod ruku, i manastir Gračanica ograđen bodljikavom žicom, i dečije suze. Direktor Doma Kulture Aleksej Vohmencev  odmah je podržao dobre namere Romana.
 

Odmah sam bio osvojen Romanovom idejom da ovde napravimo ovu izložbu, govori Aleksej Vohmencev, nosilac ordena Slave za vreme druge čečenske kampanje. Naša deca takođe saosećaju sa onim događajima koji su se desili na bratskoj nam zemlji. Posebno deca sa ograničenim mogućostima iz socijalnih ustanova našeg grada. Oni osećaju dva puta više od običnog deteta. Jer upravo na njihova pleća su legle životne teškoće. A deca koja su dospela pod bombe, koja su videla kako eksplodiraju granate, pogibiju rođaka i bližnjih, to su mali junaci. Oni treba da znaju da ovde, u Rusiji, oni imaju vršnjake koji ih se sećaju, saosećaju i spremni su u teškom trenutku da pomognu, makar samo lepom reči. Meni se čini vrlo važno što će deca Kosova videti u Novoj Godini ove dlanove na kojima piše: sa ljubavlju, sa radošću. Takav dečini dlan može da bude bolji od bilo kog poklona. Želim da poželim srbskim stanovnicima Kosova mudrosti, spokojstva, i da u njihov zavičaj napokon dođe mir. Sirugan sam da će se svi stanovnici Sergejevog Posada pridružiti mojim rečima.
 

Na ovaj Božić Roman Iljuškin putuje na Kosovo već drugi put: prva poseta bila je prošle godine. Pa i veza samog Romana Iljuškina sa Srbijom vrlo je davnašnja. I mi ćemo govoriti o tome u našim narednim emisijama.