Деда Мраз из Подмосковља ће посетити српску децу на Косову

У Новој Години ми сви добијамо поклоне од Деда Мраза. Али за многу децу они су потребнији. Тако мисли иконописац Рома Иљушкин из Сергијевог Посада, који се сматра духовном престоницом Русије. Роман не само да слика иконе, он се бави и добротворном делатношћу. Од 9. до 20. јануара иконописац се спрема на Косово и Метохију са поклонима за српску децу. Ове године за њих је сакупљена хуманитарна помоћ, и она ће морати да буде пребацивана на неколико авиона читава три дана. То су поклони деци и писма од њихових руских вршњака. Боравили смо у Сергијевом Посаду и разговарали са Романом Иљушкином о његовом предстојећем путу. Прво о циљевима посете.
 

Основна идеја је дружење деце. Јер ми, одрасли, једном ћемо умрети, а наша деца ће остати. И кога ако не њих треба научити да се друже, да помажу да се очува пријатељство међу нашим народима. Сећам се како ми је пре неколико година један високи србски чиновник рекао: Русија нам, наравно, помаже, али Запад нам помаже више. Зачудио сам се: зар Запад није бомбардовао Србију, уништавао екологију, одузео хиљаде невиних живота. На шта сам као одговор чуо: Ви сте, Романе, хришћанин, Ви знате да је по хришћанским обичајима праштати. Сада треба заборавити све зло које нам је учињено, и живети у данашњици. Тада сам се сетио једне народне мудрости: Народ, који је заборавио своју прошлост није достојан будућности. Рекао сам чиновнику: Опраштати, да. Али само не заборавити. Како се могу заборавити страшна бомбардовања, уништена екологија, хиљаде невиних смрти? Како се може заборавити подвиг кнеза Лазара на Косову пољу и издајство Вука Бранковића? Не желим да Срби забораве своју историју. Управо зато желим да научим нашу децу да се друже. Јер управо су деца наша будћност.
 

Поклоне је Роман Иљушкин сакупио по писмима српске деце са Косова. Нека од њих су произвела на њега неизбрисив утисак, нека су га чак натерала на сузу.
 

Ево Тијаниног писма из Грачанице: Драги Деда Мразе, како бисмо моје другарице и ја имале чега да се сећамо, донеси нам ролере. Јер ми немамо ништа: ни биоскопе, ни паркове, ни Дом културе. Наши родитељи немају могућности да нам купе играчке. А Наталијино писмо из исте те Грачанице нисам могао да читам без суза. Ево шта она пише: Драги Деда Мразе, свако вече враћам се из школе са страхом који не могу да превазиђем. На путу у школу сваког дана срећем људе који нам нису донели добро. Учини тако да у Новој Години престанем да се плашим: да моји дани постану краћи, а страх мањи. Нажалост, то није у мојој моћи. Али ако бих могао, све бих за то дао.
 

Добротворној акцији прикључили су се и уметници једног од градских фолклорних ансамбала који су поклонили за косовску децу лутке ручне израде и сами изразили жељу да наступе пред њима.
 

За време нашег разговора са Романом у Дому културе у Сергијевом Посаду била је одржана изложба цртежа српске деце са Косова и Метохије Бели Анђео Србије. На цртежима може да се виде не само библијски сижеи на тему поклоњења волхова и лепота косовске земље, већ и војници, који воде децу под руку, и манастир Грачаница ограђен бодљикавом жицом, и дечије сузе. Директор Дома Културе Алексеј Вохменцев  одмах је подржао добре намере Романа.
 

Одмах сам био освојен Романовом идејом да овде направимо ову изложбу, говори Алексеј Вохменцев, носилац ордена Славе за време друге чеченске кампање. Наша деца такође саосећају са оним догађајима који су се десили на братској нам земљи. Посебно деца са ограниченим могућостима из социјалних установа нашег града. Они осећају два пута више од обичног детета. Јер управо на њихова плећа су легле животне тешкоће. А деца која су доспела под бомбе, која су видела како експлодирају гранате, погибију рођака и ближњих, то су мали јунаци. Они треба да знају да овде, у Русији, они имају вршњаке који их се сећају, саосећају и спремни су у тешком тренутку да помогну, макар само лепом речи. Мени се чини врло важно што ће деца Косова видети у Новој Години ове дланове на којима пише: са љубављу, са радошћу. Такав дечини длан може да буде бољи од било ког поклона. Желим да пожелим србским становницима Косова мудрости, спокојства, и да у њихов завичај напокон дође мир. Сируган сам да ће се сви становници Сергејевог Посада придружити мојим речима.
 

На овај Божић Роман Иљушкин путује на Косово већ други пут: прва посета била је прошле године. Па и веза самог Романа Иљушкина са Србијом врло је давнашња. И ми ћемо говорити о томе у нашим наредним емисијама.