Nagrada za suseda

Prema izjavi komesara EU za pitanja proširenja Štefana Fulea, EU će pristupiti razradi nove koncepcije Evropske politike susedstva. Ona može da započne već u maju. U prvom redu, po rečima Fulea, biće ozbiljno revidirani principi odnosa sa državama postsovjetskog prostora – tačnije članovima ZND. Reč je o pooštravanju zahteva prema njima u zamenu za pružanje finansijske pomoći od strane Brisela.

Kako je precizirao evropski komesar iz Mađarske, koja sada predsedava EU, posle obnove politike susedstva „uopšteni prilazi“ će biti svedeni do minimuma. Svakom partneru, objasnio je Fule, biće ponuđen poseban program. Konkretnije suštinu novih prilaza izložio je Rodoslav Sikorski, ministar inostranih poslova Poljske, koja srediom godine preuzima predsednička ovlašćenja u EU. Kako je obećao poljski ministar, od sada će se primenjivati princip: Što više reformi, to više prednosti.

Kako podvlači Brisel, Evropska politika susedstva ima za cilj stvaranje zone bezbednosti i blagostanja, ili, tačnije, prstena prijateljskih zemalja na granicama EU. A osnovni finansijski mehanizam pružanja pomoći zemaljama članicama politike susedstva, uključujući Rusiju, jeste takozvani Evropski instrument susedstva i partnerstva. Indikativno je pri tome da će obnovljeni program biti usmeren ne samo na realne susede sa kontinenta, već i na one zemlje koje su postale bliže u toku proširenja. To su Ukrajina, Belorusija, Moldavija, Jermenija, Azarbejdžan i Gruzija.

Šta više. U svoje buduće susede EU ubraja Alžir, Egipat, Izrael, Jordan, Libiju, Maroko, Siriju, Tunis, čak i Palestinsku autonomiju. Kako se pri tome uzimaju u ozbir dešavanja u nekim od navedenih zemalja, uključujući krvave građanske ratove, Brisel za sada ćuti. Ali još je zaniljmiviji drugi aspekat. Ovih dana gospodin Fule je primeio u Briselu bivšeg premijera Ukrajine Juliju Timošenko, sa kojom je pregovarao o perspektivama integracije ove zemlje u EU. Timošenko, kao što se zna, prestavlja opoziciju aktualnoj vlasti. Osim toga, optužuju je za niz ozbiljnih finansijskih zločina. A nešto ranije Brisel je rešio da 4 puta uveća visinu novčane podrške beloruskoj opoziciji. U sličnom ključu se grade odnosi sa Moldavijom, Azarbejdžanom i drugim učesnicima programa susedstva.

Konstantin Zatulin, direktor Instituta za zemlje ZND ne čudi se „susedstvu“ EU koje zaobilazi zakonite vlasti.

Što se tiče programa Evropsko partnerstvo, to je pokušaj da se iskoristi težnja naroda koji žive na bivšem svojetskom prostoru prema Evropi. Nivo standarda je viši nego onaj koji su postigle danas zemlje ZND, što je, naravno, privlačni momenat za orijentaciju ne samo na životne standarde Evrope, već i na njenu politiku. U stvari, ovi standardi u mnogome se osiguravaju na račun sprovođenja koristoljubive politike prema onima koji nisu članovi EU. Saradnja sa EU postaje svojevrsni poziv za one koji će se potčinjavati njenim pravilima. Pri svemu tome EU ne otvara pred njima svoja vrata. Ona ih ostavlja napolju, ali im diktira liniju ponašanja. To je politika stara kao svet.

Na stastanku održanom sredinom marta u Budimpešti ministri insotranih poslova EU razmatrali su pitanja politike EU u Libiji, Egiptu, Tunisu, i drugim zemljama Južnog susedstva. Bilo je između ostalgo rečeno da u slučaju da države regiona zamole, sa njima treba podeliti iskustvo izgradnje demokratije i zaštite ljudskih prava. Prema ironičnoj primedbi Konstantina Zatulina, EU bi ove zemlje htela da drži na kratkom podvodcu. Samo teško da sada, u uslovima kućnih problema, ona može da ponudi nešto realno osim obećanja „mane nebeske“. Ali, recimo, u istoj toj Libiji sa neba ne pada čak „mana“, već bombe i rakete. Između ostalog evropske. Verovatno je to takođe susedski.