Награда за суседа

Према изјави комесара ЕУ за питања проширења Штефана Фулеа, ЕУ ће приступити разради нове концепције Европске политике суседства. Она може да започне већ у мају. У првом реду, по речима Фулеа, биће озбиљно ревидирани принципи односа са државама постсовјетског простора – тачније члановима ЗНД. Реч је о пооштравању захтева према њима у замену за пружање финансијске помоћи од стране Брисела.

Како је прецизирао европски комесар из Мађарске, која сада председава ЕУ, после обнове политике суседства „уопштени прилази“ ће бити сведени до минимума. Сваком партнеру, објаснио је Фуле, биће понуђен посебан програм. Конкретније суштину нових прилаза изложио је Родослав Сикорски, министар иностраних послова Пољске, која средиом године преузима председничка овлашћења у ЕУ. Како је обећао пољски министар, од сада ће се примењивати принцип: Што више реформи, то више предности.

Како подвлачи Брисел, Европска политика суседства има за циљ стварање зоне безбедности и благостања, или, тачније, прстена пријатељских земаља на границама ЕУ. А основни финансијски механизам пружања помоћи земаљама чланицама политике суседства, укључујући Русију, јесте такозвани Европски инструмент суседства и партнерства. Индикативно је при томе да ће обновљени програм бити усмерен не само на реалне суседе са континента, већ и на оне земље које су постале ближе у току проширења. То су Украјина, Белорусија, Молдавија, Јерменија, Азарбејџан и Грузија.

Шта више. У своје будуће суседе ЕУ убраја Алжир, Египат, Израел, Јордан, Либију, Мароко, Сирију, Тунис, чак и Палестинску аутономију. Како се при томе узимају у озбир дешавања у неким од наведених земаља, укључујући крваве грађанске ратове, Брисел за сада ћути. Али још је заниљмивији други аспекат. Ових дана господин Фуле је примеио у Бриселу бившег премијера Украјине Јулију Тимошенко, са којом је преговарао о перспективама интеграције ове земље у ЕУ. Тимошенко, као што се зна, преставља опозицију актуалној власти. Осим тога, оптужују је за низ озбиљних финансијских злочина. А нешто раније Брисел је решио да 4 пута увећа висину новчане подршке белоруској опозицији. У сличном кључу се граде односи са Молдавијом, Азарбејџаном и другим учесницима програма суседства.

Константин Затулин, директор Института за земље ЗНД не чуди се „суседству“ ЕУ које заобилази законите власти.

Што се тиче програма Европско партнерство, то је покушај да се искористи тежња народа који живе на бившем својетском простору према Европи. Ниво стандарда је виши него онај који су постигле данас земље ЗНД, што је, наравно, привлачни моменат за оријентацију не само на животне стандарде Европе, већ и на њену политику. У ствари, ови стандарди у многоме се осигуравају на рачун спровођења користољубиве политике према онима који нису чланови ЕУ. Сарадња са ЕУ постаје својеврсни позив за оне који ће се потчињавати њеним правилима. При свему томе ЕУ не отвара пред њима своја врата. Она их оставља напољу, али им диктира линију понашања. То је политика стара као свет.

На стастанку одржаном средином марта у Будимпешти министри инсотраних послова ЕУ разматрали су питања политике ЕУ у Либији, Египту, Тунису, и другим земљама Јужног суседства. Било је између осталго речено да у случају да државе региона замоле, са њима треба поделити искуство изградње демократије и заштите људских права. Према ироничној примедби Константина Затулина, ЕУ би ове земље хтела да држи на кратком подводцу. Само тешко да сада, у условима кућних проблема, она може да понуди нешто реално осим обећања „мане небеске“. Али, рецимо, у истој тој Либији са неба не пада чак „мана“, већ бомбе и ракете. Између осталог европске. Вероватно је то такође суседски.