Zatvaranje Gvantanama: Obama hoće, a republikanci ne daju

Zbog početka nove predsedničke kampanje u SAD ponovo su se rasplamsali sporovi o sudbini zatvora Gvantanamo. Njegovo zatvaranje, kao što je poznato, bilo je jedno od glavnih obećanja Barka Obame. Međutim, čak i 3 godine posle njegovog izbora zatvor još uvek radi, sužnji se muče u lošim uslovima, a pravobranioci zahtevaju da se SAD pozovu na odgovornost zbog kršenja prava čoveka. Obamina administracija je kao i pre raspoložena da zatvori Gvantanamo, ali su republikanci oštro protiv.

Pitanje „zatvoriti ili ne“ i dalje ostaje kamen spoticanja u ionako složenim odnosima između Obame i republičke većine u Kongresu. U suštini, sudbina baze za ratne zarobljenike je adut u unutrašnjim političkim igrama u Vašingtonu. Još jedan dokaz za to jesu januarski i martovski dekreti predsednika. Prvim je Obama, u suštini zabranio da se zatvorenici dovode u Sjedinjene Države i da se predaju drugim državama, a drugim dokument je obnovio sudove nad zatočenicima specijalnog zatvora. Zanimljivo je da su oba naloga potpisana u razmenu za ustupke republikanaca u drugim pravcima domaće politike.

Nije jasno ni šta da se radi sa samim zatvorenicima. Svi su oni zarobljeni u Avganistanu i Iraku, gde su se borili protiv Amerikanaca. I SAD nimalo ne gore od želje da ih vrate u zemlje u kojima mogu ponovo da stanu u redove boraca. Stoga, uveren je politikolog Vladimir Rižov, ne treba očekivati brzo zatvaranje Gvantanama.

Teško da će do toga doći u skorijoj budućnosti, zato što nije jasno šta da se radi s ljudima koji se tamo nalaze. Kakav je njihov pravni status, niko zapravo ne zna ni u Americi, ni u ostalom svetu. Zbog toga je pohvalna Obamina želja, i on je, kao što znate, nešto već učinio. Zabranio je mučenja, koja je dozvolio Buš-mlaši, on je zaista preduzeo nekoliko pokušaja da pronađe rešenje. Drugim rečima, situacija je tamo nešto poboljšana u odnosu na prošlu administraciju, ali ostaje još mnogo važećih pravnih i tehničkih pitanja. Lako je reći: treba ih poslati, ali kuda? Ko će ih primiti? Koja druga zemlja će ih primiti? Zbog toga je u mnogome situacija dospela u ćorsokak.

U Gvantanamu se nalazi 172. osobe, svi su oni ili optuženi ili osuđeni zbog veza s ekstremistima i za učestvovanje u pripremi terorističkih aktova. Za 9 godina od dana njenog osnivanja kroz zatvor je prošlo preko 770 stranaca. Iako, kako tvrdi sajt WikiLeaks mnogi od njih nisu predstavljali ozbiljnu pretnju i bili su obični pioni u strukturi talibana. Zajedno s optužbama za mučenje ove činjenice su u mnogome pokvarile imidž SAD. Obama je na sve načine pokušao da zatvori tamnicu, ali sad ima i važnijih poslova, konstatuje sa žaljenjem Vladimir Rižkov.

Čini mi se da će on i dalje pokušavati da reši ovaj problem, zato što kao svaki političar, kojem predstoji da položi račun pred biračima, pokušava da održi reč. Ne mislim da će ova ili ona odluka u vezi s ovim zatvorom bitno uticati na rezultate izbora. Obećanje da će prekinuti mučenja i zatvoriti bazu u Gvantanamu bilo je jedno od mnoštva Obaminih obećanja i ni iz daleka ne glavno. Na njega se u većoj meri pažnja obraća u inostranstvu nego u samim Sjedinjenim Državama. Za američke birače mnogo su važije druge teme, tačnije ekonomski rast, nezaposlenost, deficit budžeta, reforma zdravstva i migraciona politika.

Kako pokazuju socijalne ankete, prosečni Amerikanci se uopšte ne zanimaju mnogo za Gvantanamo. I zato Bela kuća više ne pokazuje nekadašnju revnost. Međutim, van granica zemlje izaslanici Vašingtona i dalje obećavaju da će zatvoriti tamnicu. Doslovce početkom maja ministar pravde SAD Erik Holder je izjavio u Parizu da Obamina administracija namerava da zatvori bazu u najskorije vreme. Istina, nije precizirao šta se podrazumeva pod maglovitom formulacijom. Ove Holderove reči protivreče prognozi sad već bivšeg port-parola Bele kuće Roberta Gibsa. Krajem prošle godine on je izjavio da će Gvantanamo postojati još decenijama.