Затварање Гвантанама: Обама хоће, а републиканци не дају

Због почетка нове председничке кампање у САД поново су се распламсали спорови о судбини затвора Гвантанамо. Његово затварање, као што је познато, било је једно од главних обећања Барка Обаме. Међутим, чак и 3 године после његовог избора затвор још увек ради, сужњи се муче у лошим условима, а правобраниоци захтевају да се САД позову на одговорност због кршења права човека. Обамина администрација је као и пре расположена да затвори Гвантанамо, али су републиканци оштро против.

Питање „затворити или не“ и даље остаје камен спотицања у ионако сложеним односима између Обаме и републичке већине у Конгресу. У суштини, судбина базе за ратне заробљенике је адут у унутрашњим политичким играма у Вашингтону. Још један доказ за то јесу јануарски и мартовски декрети председника. Првим је Обама, у суштини забранио да се затвореници доводе у Сједињене Државе и да се предају другим државама, а другим документ је обновио судове над заточеницима специјалног затвора. Занимљиво је да су оба налога потписана у размену за уступке републиканаца у другим правцима домаће политике.

Није јасно ни шта да се ради са самим затвореницима. Сви су они заробљени у Авганистану и Ираку, где су се борили против Американаца. И САД нимало не горе од жеље да их врате у земље у којима могу поново да стану у редове бораца. Стога, уверен је политиколог Владимир Рижов, не треба очекивати брзо затварање Гвантанама.

Тешко да ће до тога доћи у скоријој будућности, зато што није јасно шта да се ради с људима који се тамо налазе. Какав је њихов правни статус, нико заправо не зна ни у Америци, ни у осталом свету. Због тога је похвална Обамина жеља, и он је, као што знате, нешто већ учинио. Забранио је мучења, која је дозволио Буш-млаши, он је заиста предузео неколико покушаја да пронађе решење. Другим речима, ситуација је тамо нешто побољшана у односу на прошлу администрацију, али остаје још много важећих правних и техничких питања. Лако је рећи: треба их послати, али куда? Ко ће их примити? Која друга земља ће их примити? Због тога је у многоме ситуација доспела у ћорсокак.

У Гвантанаму се налази 172. особе, сви су они или оптужени или осуђени због веза с екстремистима и за учествовање у припреми терористичких актова. За 9 година од дана њеног оснивања кроз затвор је прошло преко 770 странаца. Иако, како тврди сајт WikiLeaks многи од њих нису представљали озбиљну претњу и били су обични пиони у структури талибана. Заједно с оптужбама за мучење ове чињенице су у многоме поквариле имиџ САД. Обама је на све начине покушао да затвори тамницу, али сад има и важнијих послова, констатује са жаљењем Владимир Рижков.

Чини ми се да ће он и даље покушавати да реши овај проблем, зато што као сваки политичар, којем предстоји да положи рачун пред бирачима, покушава да одржи реч. Не мислим да ће ова или она одлука у вези с овим затвором битно утицати на резултате избора. Обећање да ће прекинути мучења и затворити базу у Гвантанаму било је једно од мноштва Обаминих обећања и ни из далека не главно. На њега се у већој мери пажња обраћа у иностранству него у самим Сједињеним Државама. За америчке бираче много су важије друге теме, тачније економски раст, незапосленост, дефицит буџета, реформа здравства и миграциона политика.

Како показују социјалне анкете, просечни Американци се уопште не занимају много за Гвантанамо. И зато Бела кућа више не показује некадашњу ревност. Међутим, ван граница земље изасланици Вашингтона и даље обећавају да ће затворити тамницу. Дословце почетком маја министар правде САД Ерик Холдер је изјавио у Паризу да Обамина администрација намерава да затвори базу у најскорије време. Истина, није прецизирао шта се подразумева под магловитом формулацијом. Ове Холдерове речи противрече прогнози сад већ бившег порт-парола Беле куће Роберта Гибса. Крајем прошле године он је изјавио да ће Гвантанамо постојати још деценијама.