Sveta Rusija u lavirintima istorije

Grandiozna izložba Sveta Rusija koja je prošle godine pokorila parižane, okupivši u toku svoje demonstracije u Luvru 260 hiljada posetilaca, sada je postavljena u Rusiji, u salama čuvene moskovske Tretjakovske galerije.

Predsednik RF Dmitrij Medvedev, koji je otvorio izložbu u Luvru, bio je poda takvim utiskom od izložbe, koja je objedinila raritete 25 muzeja u biblioteka Rusije da je ubedljivo preporučio da je prikažu u domovini. Država je izdvojila 120 miliona rubalja kako bi se ne bi samo prevezla izložba i mehanički ponovila, već da bi se napravila nova verzija. Z aparižane ona je bila izgrađena u hronološkom poretku – od krštavanja Rusije i epohe uspostavljanja pravoslavne vere do 20. veka – i nosila je pre svega prosvetiteljski karakter. Ruskim građanima se predlaže tematsko grupisanje eksponata, koji rekonstruišu celoviti lik Svete Rusije, formiraju osećaj jedinstva vere i kulture, spoznaju istorijske uloge pravoslavne crkve – upravo zahvaljujući njoj Rusija je prevladala razjedinjenost i postala jedinstvena država.

Prvi počasni gost izložbe bio je Patrijarh Mokovski i sve Rusije Kiril. Zajedno sa suprugom predsednika RF Svetlanom Medvedevom on je posetio izložbu na Dan slovenske pismenosti i kulture 24. maja. I, kako govori direktor Tretjakovske galerije Irina Lebedeva, neočekivano se ispostavila vrlo zanimljiva istorijska činjenica.

Po završetku ekskurzije poslednji eksponat koji sam htela da pokažem bila je povelja Konstantinopoljskog Sabora o uspostavljanju Moskovske patrijaršije – seća se Irina Lebedeva. To je 1590. godina. Pokazala sam je kao jedinstveni eksponat naše izložbe, ali kako je primetio Njegova Svetlost, ispostavilo se da je to do danas važeći pravni dokument. Za sve nas to je bilo potpuno neočekivano!

Između ostalog dejstvujućim, živim eksponatima može da se smatra skoro svaki od 450 rariteta izložbe.

Još jedan hit izložbe, po mišljenju stručnjaka je ukras paradnog kostima ruskog kneza Andreja Bogoljubskog – epoleta iz 12. veka, koja je stigla na izložbu iz Luvra. Ona je dospela u Francusku posle revolucije 1917. godine, a pre toga se stalo nalazila u jednoj od crkava grada Vladimira, govori koordinator izložbe Natalija Šeredega.

Postoji vrlo blizak prdmet po izvedbi, natavlja ekspert, koji se nalazi u zbirci nemačkog grada Nirnberga. Ako je na eksponatu naše izložbe predstavljeno Uskrsnuće, tamo je Raspeće. Postoji naučna verzija da su obe ove epolete iz dve kneževske odore – Andreja Bogoljubskog i njegovog brata. A izrađene su u radionicama Fridriha Barbarose. Zna se da su majstori Fridriha Barbarose učestvovali u ukršavanju belokamenih crkava Vladimirsko-Suzdaljske Rusije.

Istorija eksponata predstavljenih na izložbi Sveta Rusija može da se sazna uz pomoć najsavremenije informatičke opreme. Drevni rukopisi, na perimer, digitalizovani su i mogu da se virtualno prelistaju. Na velikim ekranima se pojavljuje arhitektonski fon: prizori čuvenih manastira i crkvama sa kojima su vezani eksponati. Konačno, specijalni vidič sa detaljnim objašnjenjima pomaže da se snađe u lavirintima izložbe, u lavirintima ruske istorije.