Света Русија у лавиринтима историје

Грандиозна изложба Света Русија која је прошле године покорила парижане, окупивши у току своје демонстрације у Лувру 260 хиљада посетилаца, сада је постављена у Русији, у салама чувене московске Третјаковске галерије.

Председник РФ Дмитриј Медведев, који је отворио изложбу у Лувру, био је пода таквим утиском од изложбе, која је објединила раритете 25 музеја у библиотека Русије да је убедљиво препоручио да је прикажу у домовини. Држава је издвојила 120 милиона рубаља како би се не би само превезла изложба и механички поновила, већ да би се направила нова верзија. З апарижане она је била изграђена у хронолошком поретку – од крштавања Русије и епохе успостављања православне вере до 20. века – и носила је пре свега просветитељски карактер. Руским грађанима се предлаже тематско груписање експоната, који реконструишу целовити лик Свете Русије, формирају осећај јединства вере и културе, спознају историјске улоге православне цркве – управо захваљујући њој Русија је превладала разједињеност и постала јединствена држава.

Први почасни гост изложбе био је Патријарх Моковски и све Русије Кирил. Заједно са супругом председника РФ Светланом Медведевом он је посетио изложбу на Дан словенске писмености и културе 24. маја. И, како говори директор Третјаковске галерије Ирина Лебедева, неочекивано се испоставила врло занимљива историјска чињеница.

По завршетку екскурзије последњи експонат који сам хтела да покажем била је повеља Константинопољског Сабора о успостављању Московске патријаршије – сећа се Ирина Лебедева. То је 1590. година. Показала сам је као јединствени експонат наше изложбе, али како је приметио Његова Светлост, испоставило се да је то до данас важећи правни документ. За све нас то је било потпуно неочекивано!

Између осталог дејствујућим, живим експонатима може да се сматра скоро сваки од 450 раритета изложбе.

Још један хит изложбе, по мишљењу стручњака је украс парадног костима руског кнеза Андреја Богољубског – еполета из 12. века, која је стигла на изложбу из Лувра. Она је доспела у Француску после револуције 1917. године, а пре тога се стало налазила у једној од цркава града Владимира, говори координатор изложбе Наталија Шередега.

Постоји врло близак прдмет по изведби, натавља експерт, који се налази у збирци немачког града Нирнберга. Ако је на експонату наше изложбе представљено Ускрснуће, тамо је Распеће. Постоји научна верзија да су обе ове еполете из две кнежевске одоре – Андреја Богољубског и његовог брата. А израђене су у радионицама Фридриха Барбаросе. Зна се да су мајстори Фридриха Барбаросе учествовали у укршавању белокамених цркава Владимирско-Суздаљске Русије.

Историја експоната представљених на изложби Света Русија може да се сазна уз помоћ најсавременије информатичке опреме. Древни рукописи, на пеример, дигитализовани су и могу да се виртуално прелистају. На великим екранима се појављује архитектонски фон: призори чувених манастира и црквама са којима су везани експонати. Коначно, специјални видич са детаљним објашњењима помаже да се снађе у лавиринтима изложбе, у лавиринтима руске историје.