Moskva ceni arhitektonske inovacije

Međunarodna  izložba arhitekture i dizajna ARH-Moskva koja se  održava ove godine, mogla bi da se zove omladinskom. Mlada generacija arhitekata traži svoje mesto pod suncem.

Mladi arhitekti se odlikuju time što imaju inovacione prilaze, koje nemaju tradicionalne arhitekte, - smatra kurator ARH-Moskve Bart Goldhorn, te prikuplja za osnovni program festivala Nekst projekte mladih arhitekata iz različitih zemalja. Najveću moskovsku izložbu  kurator čini mestom za popularzaciju novih ideja.

Međutim, centralni događaj festivala je uručivanje međunarodne nagrade «Jakov Černihov»  pod geslom Izazov vremena. Ona se takođe  uručuje mladim arhitektima. I sama je ta nagrada mlada, ona se urućuje treći put, ali je već stekla renome u profesionalnim krugovima. Nagrada nosi ime arhitekte-konstrukiviste, slikara-suprematiste Jakova Černihova, koji se u istoriji arhitekture 20. veka  smatra jednim od najistanutijih romantičnih majstora, sjajnim autorom arhitektonskih fantazija.

Ove je godine nosilac te nagrade postao arhitektonski duet Fantastična Norveška. Međunarodni žiri, u čijem su sastavu doajeni savremene arhitekture, odlučio je da Norvežani najviše odgovaraju kriterijumima te nagrade, koja je pozvana da stimuliše stvaralaštvo, usmereno na rešavanje socijalnih i kulturnih problema, i podržava razvoj  inovacione arhitekture i urbanistike. Dakle, 50 hiljada evra će dobiti Hokon Matre Aasared i Erlend Blakstad Hafner.

Uzimajući u obzir da mladi arhitekte ne baš uvek mogu da predstave gotove radove, dozvoljeno je da podnose za nagradu Černihov projekte, eksperimentalne ideje, arhitektonske fantazije, skice – inače, sve što žele. Međutim, duet nije imao problema s gotovim radovima. U svojoj zemlji smo već stekli neku popularnost, - kaže učesnik tandema Hokon Matre Aasared.

Verujemo da arhitekta mora da napreduje i stvara nova dela, a ne da kopira prethodnike. Ubeđeni smo da se ne sme baviti arhitekturom samo u kancelariji, treba istraživati teritoriju, kontaktirati s čovekovom sredinom, a glavno je govoriti s ljudima  da bi shvatili kako se oni sami odnose prema svojoj zemlji.

Tako su kroz razgovore sa stanovnicima različitih regiona Norveške nastale  ideje mnogih arhitektonskih projekata, čak i onih, koji su doneli neočekivane rezultate, - kaže Erlend Blakstad Hafner. Naprimer, svetlosna instalacija-paviljon.

Sticati inspiraciju od prirode, slušati mišlenje običnih ljudi, činiti arhitekturu udobnom i prijatnom… Možda je to ustvari put razvoja savremene arhitekture?