Москва цени архитектонске иновације

Међународна  изложба архитектуре и дизајна АРХ-Москва која се  одржава ове године, могла би да се зове омладинском. Млада генерација архитеката тражи своје место под сунцем.

Млади архитекти се одликују тиме што имају иновационе прилазе, које немају традиционалне архитекте, - сматра куратор АРХ-Москве Барт Голдхорн, те прикупља за основни програм фестивала Некст пројекте младих архитеката из различитих земаља. Највећу московску изложбу  куратор чини местом за популарзацију нових идеја.

Међутим, централни догађај фестивала је уручивање међународне награде «Јаков Чернихов»  под геслом Изазов времена. Она се такође  уручује младим архитектима. И сама је та награда млада, она се урућује трећи пут, али је већ стекла реноме у професионалним круговима. Награда носи име архитекте-конструкивисте, сликара-супрематисте Јакова Чернихова, који се у историји архитектуре 20. века  сматра једним од најистанутијих романтичних мајстора, сјајним аутором архитектонских фантазија.

Ове је године носилац те награде постао архитектонски дует Фантастична Норвешка. Међународни жири, у чијем су саставу доајени савремене архитектуре, одлучио је да Норвежани највише одговарају критеријумима те награде, која је позвана да стимулише стваралаштво, усмерено на решавање социјалних и културних проблема, и подржава развој  иновационе архитектуре и урбанистике. Дакле, 50 хиљада евра ће добити Хокон Матре Аасаред и Ерленд Блакстад Хафнер.

Узимајући у обзир да млади архитекте не баш увек могу да представе готове радове, дозвољено је да подносе за награду Чернихов пројекте, експерименталне идеје, архитектонске фантазије, скице – иначе, све што желе. Међутим, дует није имао проблема с готовим радовима. У својој земљи смо већ стекли неку популарност, - каже учесник тандема Хокон Матре Аасаред.

Верујемо да архитекта мора да напредује и ствара нова дела, а не да копира претходнике. Убеђени смо да се не сме бавити архитектуром само у канцеларији, треба истраживати територију, контактирати с човековом средином, а главно је говорити с људима  да би схватили како се они сами односе према својој земљи.

Тако су кроз разговоре са становницима различитих региона Норвешке настале  идеје многих архитектонских пројеката, чак и оних, који су донели неочекиване резултате, - каже Ерленд Блакстад Хафнер. Например, светлосна инсталација-павиљон.

Стицати инспирацију од природе, слушати мишлење обичних људи, чинити архитектуру удобном и пријатном… Можда је то уствари пут развоја савремене архитектуре?